На Другој Шаргарепијади, одржаној у Бегечу, мештани овог приградског насеља показали су колико су поносни на производ по којем су надалеко познати, не само у нашој земљи, већ и широм Балкана.
Иако се та манифестација налази међу млађим на територији нашег града, људи из окружења препознали су квалитет производа, јер се годишње на 600 хектара плодне земље посади и убере око 30.000 прворазредене шаргарепе, коју узгаја чак 20 газдинстава из малог војвођанског места.
– Сматрам да је манифестација изузетно важна јер на тај начин промовишемо Бегеч као место са богатом традицијом – истакао је приликом свечаног отварања градоначелник Милан Ђурић.
– Разматарамо идеју да Дом културе у блиској будућности постане и културна станица коју ће Град финансирати, како би Бегечани уживали у што бољим програмима. Бегеч је свакако познат по шаргарепи, која има географско порекло, а произвођаче субвенционишемо издавањем сертификата о географском пореклу.
Осим љубазних бегечких повртара, пред посетиоце су изашли и произвођачи осталих домаћих производа, а, осим такмичења у кувању гулаша и богатог културно-уметничког програма, организатори су испекли и бика на ражњу, тешког 450 килограма.
– Направили смо одличан јунећи гулаш, убацили плећку, врат и рибић, оно што је по нашем укусу – казао учесник Игор из Бегеча. – Око два и по сата нам је требало да скувамо, да се све лепо помеша, како би могло што пре да се проба. Пре тога, није потребна нека посебна припрема, динста се црни и бели лук, убацује се месо, а шаргарепа иде тек на крају, да се јело добро зачини и да добије бољу и лепшу боју.
Он је напоменуо и да је у овом тренутку за издавање сертификата конкурисало 13 газдинстава за издавање сертификата, као и да ће Град наставити с улагањима.
Посетиоци су данас у центру села имали прилику да пробају различите производе од здравог поврћа на штандовима излагача, који су срдачно дочекивали госте код зграде Културног центра до пијаце. Скоро сви произвођачи били су дарежљиви па су будућим муштеријама делили спаковане шаргарепе, а нису се могли избећи ни разни колачи, џемови и сокови од најукуснијег бегечког поврћа.
– Ми имамо најсавременију технологију у Европи и производимо шаргарепу тако што земљиште наводњавамо системом кап по кап, што не ради нико – казао је пољопривредник Марко Чарнић. – Уз такво узгајање производа добијамо врхунски квалитет, веома добар принос и уједначен плод. Око 20 одсто наших производа иде на домаће тржиште, а 80 одсто је за кориснике из региона. Ове године смо имали два, да тако кажем, стресна случаја, два орканска ветра, који су отежали производњу. Било је много кише, а 30 до 40 одсто производа је сигурно бачено, али свим снагама настављамо даље.
Како се потребе грађана повећавају, све више је оних који шаргарепу желе да искористе на другачији начин. То доказује да карактеристичан производ наранџасте боје није више само додатак у супи или осталим јелима, већ да се од ње праве једнако укусни и здрави сокови, најчешће у комбинацији са другим воћем и поврћем.
– Већ седам година се бавимо производњом природних сокова, а када сировина код нас дође, следи прање, млевење и пастеризација, без икаквих додатака адитива и слично – рекао је произвођач Дамир Тишма. – Бегечани су навикли на наше сокове, поготово на укусе од шаргарепе. Слабији род ове године није утицао на нашу производњу, али свакако јесте на цену. Осим од шаргарепе, правимо сокове од јабуке, цвекле, дуње, али и од ароније, за коју смо и награђени златном медаљом за квалитет.