У оквиру манифестације „Музеји за 10” јуче, 19. маја, одржано је традиционално музејско дешавање „Музеј у мом дому” у Градском музеју Сомбор. Неколико суграђана узело је учешће. Представили су се сомборској публици веома шареном понудом.
Дом добрих духова чувара – Евгенија Васић
Евгенија (Викторовна Соколова) Васић, наша суграђанка руског порекла, и сарадница музеја, која нам је у правом музејском маниру представила предмете-споне њеног старог дома у Самари, Русија, и новог у Сомбору. Евгенија нам доноси предмете које је сачувала у свом коферу. Тако су се, на занимљив начин, поклопили „Музеј у мом дому” и „Музеј у коферу”, два програма који на Евгенијином примеру говоре о драгоценостима срца које савремени номади носе са собом, чувајући њихов идентитет сећањима и повезивањима с прошлошћу и пореклом. Од Евгеније смо научили о значају порцеланских фигурина које су се производиле у СССР, затим о чувеним луткама бабушкама које у Русији зову Матјушка и других ситница које имају причу и воде нас великим пространствима Русије и Јапана јер су и предмети, баш као и Евгенија и припадници њене породице (отац и деда), повезани с ове две велике и далеке земље.
Дом живих успомена – Синиша Стричевић
Синиша Стричевић је чувени сомборски новинар, генерацијама познати глас са Радио Сомбора и Новог радија Сомбор. Он је и веома запажени културни посленик који се радо одазива и учествује у бројним манифестацијама у склопу свог НВО Подијум и доприноси разноврсности медијске и културе понуде у нашем граду.
„Музеј у мом дому” се дешава у мају, месецу таблона. Синиша нам доноси таблоне – свој, својих родитеља и баке и деде. Три генерације једне породице причају причу о надањима које прате испити зрелости, давне матуре драгих људи којих више нема. Таблоне употпуњују венчане фотографије, старинска бакина пегла, дедин чирак који је донео из старог завичаја у Херцеговини, део мајчиних заиста вредних и добро очуваних салвета које је скупљала (има их преко две стотине!) и Синишин глобус који му је као дечаку поклонио деда, поклон који га је симболично упутио у новинарски позив и љубав према путовањима.
Музеј у Синишином дому живих успомена је подсећање на оне које смо волели, њихов свет и лепе обичаје, а предмети које видмо представљају и оне који нису доспели до нашег времена, те говоре и у њихово име.
Дом као музеј одбачених ствари – Золтан Радић
Золтан Радић је сликар, мултимедијални уметник и музичар који живи на релацији Сомбор-Лондон. Припадник је прве праве генерације авангардних уметника у Сомбору. Очекује своју дуго очекивану и заслужену ретроспективну изложбу и монографију. Овај сусрет Золтана и Градског музеја Сомбор је можда почетак једног дивног пријатељства.
„Музеј у мом дому” Золтана Радића је специфичан јер он има два дома: сомборски и онај у Лондону. Оно што их обједињује је један виши и шири дом који се зове уметност. Золтан је решио да нам покаже скулптуру-објекат неку врсту тродимензионалног колажа (асамблаж), уметничко дело које је настало спајањем делова старих, одбачених ствари. У свом коначном облику, те одбачене ствари граде нову реалност, уметничко дело. Својом причом Золтан нас упозорава на свој музеј састављен од старих предмета који добијају нов смисао у његовој уметности, али и симболично враћају нас нама самима јер и ми смо у извесном смислу асамблажи састављени од нових и старих прича, актуелности и сећања.
