Одржан семинар о производњи ракије у Апатину

Rakija

У Апатину је одржан семинар о производњи ракије и представљена књига „Ракијски код“ Горана Марковића из Београда. За семинар се пријавило 40 произвођача ракије из Апатина и околине, али и Београда, Панчева, Титела, Србобрана, Црвенке.

– Идеја нам је била да делујемо едукативно, у циљу побиљшања квалитета ракије у нашој општини. Код малих произвођача постоји воља за производњом, али нам је прилично низак ниво квалитета ракије. Зато требамо радити на едуковању људи, да схвате да морамо технолошки напредовати, да би подигли квалитет ракије. Врхунске наше ракије су у свету признате и познате и у рангу су са шкотским вискијима, француским коњаком, калвадосом. За њима је одмах наша шљива препеченица из храстовог бурета. Тај ниво морамо да постигнемо међу широким народним масама, а не да он буде привилегија великих произвођача – рекао је Петар Хорти из Удружења воћних и природних ракија Апатин.

Аутор књиге „Ракијски код“ Горан Марковић, у околини Горњег Милановца има малу дестилерију већ 20 година, колико се интезивно бави проучавањем и побољшањем производње. Присутан је на форуму „Ракијаши“, где је свакодневно добијао питања од млађих колега што га је подстакло да напише приручник за почетнике који би желели да науче производити ракију.

– Књига је написана једноставним језиком, није оптерећена стручним хемијским формулама. Замолио сам колеге, Перу Хортија да напише нешто о раду са дуњом која је специфична, Зорана Ристића да напише нешто о виљамовци, затим Срђана Мињевића да напише о коштичавом воћу и Армина Тота који је писао о јабуци. Надам се да смо заједно успели да приближимо ову материју почетницима – истакао је Горан Марковић.

Аутор је додао да је у процесу производње најбитније имати здраво воће, јер ако је лоше и труло сви остали процеси ће бити лошији. Битна је правилна ферментација, дестилација и на крају одлежавање. По њему, произвођачи који се не баве озбиљније производњом ракије углавном греше у додавању шећера, које није добро, али и у брзој дестилацији.

– Присутна је и жеља да се у току дана испече више казана, што не може дати квалитет. Шљивова ракија је најкарактеристичнија за наше подручје и то је оно што ми можемо да пружимо и она је у врху светских пића – додао је Марковић.

На питање која је најбоља ракија коју је пио, гост је одговорио да то није било код човека који производи брендирану ракију.

– Пио сам ракију од српске црвене ранке, стару двадесет година, код домаћина чији је отац испекао и који није ни знао шта има. Има и куповних добрих ракија које су вредне пажње, као што је „Златни ток“ Ивана Урошевића и има их још. Ракија Петра Хортија спада у моје омиљене, има малу али квалитетну дестилерију – каже Марковић.

Интересовање за семинар је било велико и Удружење ће и убудуће организовати овакве радионице на којима је тематски представљен сам начин производње ракије. Петар Хорти је говорио у уводном делу предавања, Горан Марковић о својој књизи и коштичавом воћу, Зоран Ристић о јабуци и начинима припреме и ферментацији, а организована је и мала дегустација. На неком следећем семинару, према речима Петра Хортија, поред теоријског дела биће представљен и практични, уз мањи казан, да би присутни могли видети како се ради оно о чему слушају.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије