У уторак, 1. јуна, у Галерији Kултурног центра „Лаза Kостић“ Сомбор, у 19 сати, биће реализовано отварање изложбе „Kроз ’Медиалу’ ка тоталном сликарству“ Kосте Брадића коју чине дела из колекције Војислава Вићића.
Посетиоци ће бити у прилици да, уз поштовање мера превенције, посете изложбу непосредно након званичног обраћања које ће бити доступно на фејсбук страници Kултурног центра, путем преноса уживо. Поставка изложбе ће трајати до 12. 6. 2021. године.
Биографија уметника:
Kоста Брадић (1927- 2014) је рођен у Ђевђелији 1927. године. У Београду уписује тадашњу школу за примењену уметност, где већ 1951. почиње да ради прва уља. После завршене средње школе уписује Академију ликовних уметности у Београду и завршава је у класи проф. Недељка Гвозденовића 1954. године, од кад почиње и да излаже своје радове. Био је професор на Академији за црквено сликарство и конзервацију.
Био је један од 13 чланова друштва ’Медијала’, основаног 1953. године. Носилац је звања „заслужни уметник“ и добитник неколико иностраних награда. Од посебног значаја је награда коју је добио од патријарха московског и целе Русије Алексеја ИИ. Истакнути сликар излагао је на бројним изложбама код нас и у иностранству. У галерији „Прогрес“ у Београду, Брадић је представио циклус слика „Божићна химна“, 2003. године, са благословом Његове светости патријарха српског Павла.
Бошко Степановић, историчар уметности, писао је о животу и делу Kосте Брадића:
„Окретање духовним хоризонтима уметничке прошлости као претпоставке модерних достигнућа је став који се начелно неговао у ’Медиали’, чувеној групи уметника образованој педесетих година прошлог века чији је припадник био и овај уметник. Брадићево сликарство је наизглед биполарно. Њиме као да владају два естетска центра. Свој рад он двоструко усмерава, ка сликарству природе, пејзажима окренутим националном пределу, и ка темама блиским православљу. Тиме као да се недвосмислено исказује уверење да су божанско и природа два највећа идеала уметности. Он истражује наша осећања и повезаност са природом и светлошћу као извором живота. Опус овог уметника потпуно равноправно са пејзажима ако не и претежније, чине и религиозне композиције, радови у којима се истражују ликовне вредности православне иконографије и иконописа. За разлику од својих сабораца из ’Медиале’ који су духовно уточиште тражили у езотерији, филозофији и алхемији, Брадић се окренуо православљу као животној филозофији и пракси. Ово је сликарство мистичне светлости, тамног космичког сјаја, призора вечних вредности оличених у симболима хришћанства и његове историје.“