И даље се не смирује прашина подигнута нводним цурењем података америчког Пентагона – објављени су разни поверљиви документи који покривају теме од рата у Украјини до ситуација у другим крајевима света, попут Кине или Африке.
Како преносе светски медији, ово је само „врх леденог брега“, јер изгледа да је у питању тек прва гомила докумената, а да их у наредним данима или недељама може бити још, а занимљива је била и реакција Џона Кирбија, координатора за стратешке комуникације америчког Савета за националну безбедност. На питање да ли администрација верује да је цурење података ограничено или постоји стална претња, Кирби је рекао: „Не знамо, заиста не знамо“.
Такође, Кирби је рекао новинарима да не би требало да извештавају о процурелим документима, рекавши да су „у питању информације које нису у јавном домену, и немају шта да траже на насловним страницама новина или на телевизији“.
Портпарол Пентагона Крис Мегер је навео да се истражује да ли су документи који су објављени оригинални. Рекао је и да делује да су на фотографијама документи у формату сличном оном који се користи за ажурирање обавештајних података или података у вези са операцијама у вези са Украјином и Русијом. Међутим, навео је да изгледа и да су неки документи измењени.
„Најмање један од докумената делике као да је измењен, да би се сугерисало да је Укрјаина претпрела веће губитке од Русије, а у оригиналном документу пише супротно“, навео је.
Упозорава да би последице цурења информација могле да буду значајне, чак и смртоносне за изворе америчких обавештајних служби. „објављивање поверљивих и осетљивих података не може да остави велике последице само по националну безбедност, већ може довести и до смрти“, упозорио је.
Фотографије онога што изгледа као строго поверљиви подаци прво су се појавиле на друштвеним мрежама као што су „Дисцорд“ или „4Цхан“, па су се одатле проширили брзо и остатком интернета, а Пентагон је навео да је истрага о целој ситуацији у току.
Најзанимљивији део односи на прислушкивање високих званичника земаља којима је Вашингтон савезник у бројним питањима, а према подацима који су објављени, није заобиђен ни украјински председник Володимир Зеленски.
У једном од докумената наводи се да је Зеленски крајем фебруара „предложио напад на лансирна места у руској Ростовкој области“ уз помоћ дронова, с обзиром на то да Украјина нема капацитете у виду далекометног оружја за тако нешто.
Извор близак Зеленском рекао је да ово „није изненађујуће“, али да су украјински званичници веома фрустрирани због цурења ових података, пренео је амерички ЦНН.
Реакције из Кијева и Москве на процуреле документе биле су, углавном, очекиване. Поједини украјински званичници тврде да је у питању руска операција, док из Кремља стижу изјаве како је „најлакше окривити Москву за све“.
„Циљ цурења тајних података је очигледан: одвратити пажњу, бацити сумње и посејати раздор. То је обична игра руских служби“, написао је на Твитеру саветник украјинског председника Михаило Подољак.
Са друге стране, портпарол Кремља Дмитриј Песков у изјави за медије назвао је ове документе „занимљивим“, а прокоментарисао је и како „на Западу постоји тенденција да се за све окриви Москва“.
Прислушкивање разговора о слању оружја
Судећи према процурелим подацима, Зеленски није једини савезник кога је Вашингтон шпијунирао, а на том списку су се нашли и званичници Јужне Кореје, као и Израела.
У једном документу који је носио датум 1. март, ознаку „најстрожа тајна“ и на ком се наводи да долази од ЦИА, пише како Мосад (израелска обавештајна служба) охрабрује протесте против израелског премијера Бењамина Нетањахуа, и његових планова да појача контролу над врховним судом.
„Мосад и његови високи службеници нису ни на који начин учествовали када су у питању демонстрације, и сви су посвећени вредностима које носи служба држави, што је и водило Мосад од његовог оснивања“, саопштено је из Нетањахуове канцеларије.
Још једна земља која се помињала у процурелим документима је Јужна Кореја, а сугерише се да су САД прислушкивале високе јужнокорејске званичнике у вези са питањима која се тичу трговине оружјем.
Судећи по документима, ЦИА је пратила разговор јужнокорејских званичника о томе да ли би гранате које Сеул планира да прода Вашингтону на крају завршити у Украјини.
Британски Гардијан пренео је како САД покушава да „изглади односе“ са савезницима који су поменути при овом цурењу података, као и да је амерички министар одбране Лојд Остин разговарао са јужнокорејским колегом тим поводом.
Јужна Кореја, мада велики извозник оружја, већ дуго прати принцип да га не продаје зараћеним странама, па је у складу са тим на ове наводе оштро реаговано из канцеларије председника те земље, Јуна Сука Јеола.
Из његовог кабинета је, након прелиминарне истраге, наведено да су „мале шансе“ за то да су разговори јужнокорејских званичника пресретнути од стране америчких обавештајаца, а заменица саветника за националну безбедност Јужне Кореје рекла је да су подаци добијени из наводног прислушкиваног разговора „нетачни“ и да су „измењени“.
Према процурелим подацима, обавештајне службе САД су пресреле још један занимљив разговор који се тиче оружја – овога пута, између египатских званичника.
Египат је, како се чини, намеравао да Русији пошаље ракете и другу муницију, мада амерички званичници верују како тај план није заправо и спроведен у дело, пренео је „Вашингтон пост“.
Наводно, египатски председник Абдел Фатах Ел-Сиси је у фебруару планирао да произведе 40.000 ракета за Русију, и наложио званичницима да чувају производњу и испоруку у тајности „како би избегли проблеме са Западом“.
Упитан о овоме, портпарол египатског министарства спољних послова Ахмед Абу Зеид рекао је за Вашингтон пост: „Позиција Египта од самог почетка је утемељена на томе да се не укључује у ову кризу, и да се посвећује одржавању подједнаке дистанце када су обе стране у питању, док са друге стране дајемо подршку Поверљи УН и међународном праву“.
Шта се открило о рату у Украјини?
Документи су, бар до сада, на интернету објављени из два пута. Првог дана објављени су углавном они подаци који се односе на рат у Украјини, односно процене обавештајних служби САД о томе како борба протиче.
На пример, помиње се план коришћења модерних ХИМАРС ракетних система које су САД послале Кијеву. Из Пентагона нису јавно рекли колико брзо украјинска војска може да користи ХИМАРС, док у документима такви подаци постоје.
Такође, у другом документу, који носи ознаку „строга тајна“, наведен је одељак под насловом „Статус сукоба 1. марта“. Тог дана, украјински званичници били су у америчкој бази Визбаден у Немачкој, а дан касније су их посетили и високи амерички и европски војни званичници.
Други документ укључује колоне које излиставају јединице украјинске војске, њихову опрему и обуку, са распредима од јануара до априла. Укупно, ту се налазе подаци о 12 борбених јединица, а девет обучавају и опремају САД и други НАТО савезници.
Од тих девет, шест би, према документима, требало да буде спремно до 31. марта, а остатак до 30. априла. За ових девет борбених јединица, наведено је у документима, издвојено је више од 250 тенкова и више од 350 механизованих возила.
Даље, у једном од докумената са ознаком „поверљиво“, наводи се како ће украјински ПВО систем С-300 бити исцрпљен до 2. маја у случају оваквог интензитета коришћења.
Што се тиче обавештајних података добијених о Русији и, пре свега, стању њене војске на бојном пољу у Украјини, процурели документи показују да су САД у неколико наврата успеле да пресретну комуникацију која се односила на планирање руских напада, укључујући и нападе на термоелектране, трафо станице или мостове у Украјини.
