„Војна операција ’Канџа –мач’ у Сирији само је почетак“, саопштио је турски председник Реџеп Тајип Ердоган, а потом и најавио шта се следеће спрема.
Турски авиони и артиљерија ових дана нападају упоришта курдских терориста у Сирији. Председник Реџеп Тајип Ердоган најављује и велики копнени упад у суседну земљу, како би се тамо обрачунао са екстремистима осумњиченим за недавни бомбашки напад у Истанбулу, у којем је страдало шест док је више од 80 особа рањено.
Влада на тај начин очигледно жели да изврши притисак не само на Дамаск, него и на Америку и Русију чији су војници присутни у суседној земљи како би натерали курдске терористе да се повуку из пограничног подручја према Турској, да би се тамо створио „коридор безбедности”.
„Војна операција ’Канџа –мач’ у Сирији коју данима изводе наши авиони и артиљерија само је почетак. Велика копнена офанзива је неизбежна и ми се нећемо зауставити све док се не обрачунамо са курдским терористима. Ми смо одлучни да створимо 30 километара широку зону безбедности у пограничном делу на северу Сирије”, данима прети председник Ердоган.
Кад год до тога дође, извесно је да Анкара за то неће тражити дозволу од било кога, објашњавају у кабинету шефа државе. После ових претњи Вашингтон и Москва су појачали притисак на Анкару као и на Курде у Сирији како би се избегла та операција.
„Политички и војни експерти из Русије и Америке разговарали су са курдским лидерима тражећи од њих да више не изводе војне операције у подручју од 30 километара од турске границе”, сазнаје истанбулски „Милијет” позивајући се на дипломатске изворе.
Они су наводно то прихватили. Анкара дуже време планира да у Сирији уз границу створи „безбедоносни коридор” како би заштитила југоисточну Анадолију и тамо сместила сиријске избеглице, повратнике из Турске који се сада плаше прогона од стране режима у Дамаску.
Анкара је последњих година извела више војних операција у Сирији и Ираку под плаштом борбе против тероризма. У влади су изгледа коначно почели да схватају да то није пут за трајно решење кризе у региону. Напротив, то је довело до погоршања односа Турске са Дамаском, Багдадом и Вашингтоном који у Сирији отворено подржава Курде јер се боре против Исламске државе. Али за Анкару они су пункт терористичке ПКК која је на црној листи у земљама ЕУ, САД и Турске. То је један од проблема који последњих година оптерећује односе две савезничке земље.
Анкара одбацује критике Багдада и Дамаска који је оптужују да се понаша „као некада османски освајачи” јер војним упадима угрожава њихов суверенитет и територијални интегритет. У влади имају објашњење које није лако разумети: тврде да имају право да се у суседним земљама боре против терориста и да је то, како кажу, у складу са Повељом УН пошто ће повући своје војнике када обаве тај посао. Ако би се прихватила та „логика” у многим деловима света би истог часа настао хаос, упозоравају познаваоци међународног права.
Време је показало да се ти проблеми не могу решити без сарадње не само са Америком, Русијом и сиријском опозицијом него и са председником Башаром ал Асадом који, захваљујући подршци Москве и Техерана, сада контролише више од 80 одсто територије своје земље. У Анкари су досад тврдили да он не може бити део трајног политичког решења кризе у Сирији и Ердоган га је оптуживао да је „касапин свог народа”, да неће да га види, иако су некад били кућни пријатељи.
У Анкари су коначно схватили да треба да успоставе директне контакте са Дамаском.
„Могуће је под одређеним околностима да се сретнем са Ал Асадом. То ће се десити када за то дође време”, изјавио је он одговарајући на питање новинара да ли ће се ускоро руковати са председником Сирије као што је то недавно урадио у Дохи на отварању првенства у фудбалу са египатским председником Абделом Фатихом ал Сисијем кога већ десет година није желео да види због обарања председника Мухамеда Мурсија са којим је Ердоган био пријатељ.
Пошто је Турска пред изборима у јуну идуће године, то сада покушава да искористи и опозиција. „Када ми дођемо на власт прва ствар коју ћемо урадити биће да успоставимо директан контакт са владом Сирије. На тај начин решићемо и проблеме 3,6 милиона избеглица које су пребегле у Турску када је 2011. године у Сирију стигло арапско пролеће”, каже лидер водеће опозиционе Републиканске народне партије Кемал Киличдароглу.
