Грађани наше земље имали су прилику да виде много тога, од пењања на скупштинске клупе до уништавања инвентара, чиме је опозиција још једном јасно показала колико поштује институцију Скупштине, која је симбол демократије у сваком друштву.
Део плаћеничке опозиције која сваке недеље малтретира грађане блокадама главних београдских улица, јуче и данас је пиштаљкама и вувузелама покушала да спречи рад парламента.
План је био јасан: спречити доношење ребаланса буџета и усвајање измен и допуна закона који би омогућили повећање плата и пензија, али и омогућили помоћ болесној деци. Тиме би изазвали револт грађана, који би касније усмерили против владајуће већине. На њихову жалост, у томе нису успели јер су посланици из редова власти, и поред свих опструкција, успели да раде свој посао.
Газили посланичке клупе и донели вешала
Иначе, данас су посланици опозиције отишли и корак даље у прављењу хаоса, па се тако Александар Јовановић Ћута пео по посланичким клупама, немајући поштовања према великанима који су ту некада седели.
Срђан Миливојевић донео је и извадио вешала алудирајући на линч, док је Мариника Тепић ударала и лупала по столовима уништавајући скупштинску имовину.
Када се погледа шта су све представници опозиције радили претходна два дана у Скупштини, поставља се питање да ли они имало имају поштовања према тој институцији, и како би се односили према Парламенту уколико би се некада дочепали фотеље.
Ништа није случајно
Иако на први поглед делује да је опозиција само преузела методе Аљбина Куртија и његовог Самоопредељења, иза последњих акција опозиције крије се и нешто друго. Наиме, исте политичке снаге које сада уништавају Скупштину Србије, чиниле су исто то пре 23 године.
Наиме, и тада је опозиција, која је свесрдно била финансирана из иностранства, прво протестовала на улицама, да би онда, 5. октобра 2000. године, упала у Скупштину и запалила зграду ове институције.
Принтсцреен/Yоутубе
Тог дана су уништени и бирачки листићи како се никада не би могли утврдити тачни резултати избора, а из зграде Скупштине је покраден инвентар.
Данас, опозиција поново машта о новом Петом октобру, како би још једном преко улице засели у фотеље и наставили пљачку и уништавање Србије које су спроводили у мрачном периоду од 2000. до 2012. године.
Ипак, српски народ је извукао лекцију из велике преваре од пре 23 године, о чему најбоље сведочи посета опозиционим политичким протестима који су се свели на тужна окупљања пар стотина Ђиласових, Ћутиних, Алексићевих и Лазовићевих следбеника.
