Први шифрарник Јапанци су набавили од Немаца и користили су га од 1931. до 1936.
Јапан је у Други светски рат ушао са великим оптимизмом. Кина (тј. источни делови) је била под окупацијом већ четири године, Кореја преко четири десетлећа, док су Велика Британија, Француска и Аустралија биле заузете ратом са Немачком, коме су посветиле своје људе, ресурсе и пажњу.
Рачунајући да ће избацити САД из Тихоокеанског подручја, али и да би се осветили за претњу из Вашингтона о могућем ембаргу на нафту коју је Јапан у огромном постотку увозио из Амеирке, полуге захуктале империјалне машинерије устремиле су се ка истоку. Седмог децембра ујутро, морнарица и авијација Јапана напали су Перл Харбур, поморску базу на Хавајима у намери да обогаље америчке снаге.
РАЗБИЈЕН ШИФРАРНИК
Први шифрарник Јапанци су набавили од Немаца и користили су га од 1931. до 1936, када су га Американци “разбили”, што Јапанци убрзо схватили. Нови уређај за енкрипцију података, “97-шики обун ињики” (ознаку 97 дугује 1937. години, тј. 2597. по старом јапанском календару), који су Американци звали Лјубичасти, коришћен је у Другом светском рату.
Првоунајмљени да докучи метод енкрипције био је Вилијам Фридман, 1939, који је завршио у лудници, али је успео да провали довољно велики део метода да би настављачи успели у задатку. Френсис Рејвен је био човек који је схватио шифру у порукама, јер је приметио да се систем понавља десет дана у месецу, пре него што се пређе на други.
Да Јапанци не би схватили да је и ова машина “проваљена”, Американци су се трудили да неке информације не искористе. Тако су, наводно, у противобавештајним и војним структурама САД знали да Јапанци спремају напад на Перл Харбур, али нису хтели да га спрече како Јапанци не би променили шифру, јер је за разбијање ове требало преко две године. Али су зато одвукли све носаче ван базе одједном (што се никад раније није десило), а и нафту су пресули у подземне резервоаре.
