Грађани Србије ће имати најбоље здравство, а ми ћемо наставити да набављамо нове апарате и опрему како ниједан пацијент више не би морао да иде у иностранство на лечење! Трудићу се да примарна заштита буде стуб српског здравства, да оформимо породичне докторе који ће о сваком члану фамилије знати историју болести како би лечење било брже и ефикасније, како бисмо спречили развијање опаких болести. Настављамо да улажемо у клиничке центре и болнице и да запошљавамо младе лекаре. Настављам тамо где је др Златибор Лончар стао, јер је он одлично радио свој посао. Тако о својим плановима и приоритетима прича нова министарка здравља проф. др Даница Грујичић.
Промене и улагања
– Први пут улазим у министарство и прво морам да се оријентишем, јер је све другачије него што сам до сада радила. Али ја сам тимски играч и то је једини начин да се ради исправно и квалитетно. Ја не умем да радим сама. Зато је мој следећи корак именовање државних секретара и онда настављамо даље. Нећу бити неко ко ће улепшавати ствари, али ни неко ко стално прича да ништа не ваља – започиње своју причу проф. др Грујичић и истиче:
Јако је важно да се настави запошљавање младих лекара и добрих студената, да они остану у Србији. Морамо завршити и све пројекте који су започети. Ту пре свега мислим на Клинички центар у Београду, на Тиршову 2, на Клинички центар Војводине. Остаје нам и центар у Крагујевцу, али и да се дораде ствари у Нишу. Никако не смемо заборавити мање средине. Ту је много важно да видимо коме шта недостаје од опреме, јер лекари у тим местима морају да имају све што им је потребно за рад. Да имају чиме да лече и успостављају дијагнозе.
Према њеним речима, управо зато један од приоритета јесте и реформа основне здравствене заштите, али је то, додаје она, процес који дуго траје и који захтева много измена.
– То не може да се уради брзо да би било ефикасно. Али не смемо губити време када нам пацијент дође, а много ће нам значити ако унапред знамо породичну анамнезу. Рецимо, ако знамо да је бака боловала од неке болести биће нам лакше да унуцима одредимо дијагнозу. Моја замисао је да имамо четири доктора у сваком кварту. Важни су нам и лекари опште праксе, а мислим да су неискоришћени. Они први треба да препознају болест и упуте пацијента. У једном тренутку смо имали шест пута више специјалиста него лекара опште праксе. Апелујем на студенте да не беже од опште медицине, јер је то стуб здравства – напомиње Грујичић.
Новопостављена министарка открива и да ће се решити проблем најтежих болесника.
– Ковид болнице се гасе. Оне су одрадиле свој посао, али више немамо толику потребу за њима. Првих 100 кревета у Батајници могу да се одвоје за тешке болеснике. Исто ће бити и с болницама у Крушевцу и Новом Саду. Тиме бисмо растеретили клиничке центре, пре свега ургентне установе – објашњава она.
Имам наследнике
Што се тиче функционисања операционог блока, будући да ће све мање бити на Клиници за неурохирургију, министарка одговара:
– На време сам о томе мислила. Не зато што сам знала да ћу бити министарка, већ зато што за неколико година идем у пензију. Зато сам организовала своје наследнике. То су људи који могу да обаве операције које ни ја не радим. Направила сам екипу младих и едукованих људи, који су прихватили мој начин рада, и ја мирне душе сада могу да кажем да ће неурохируршке пацијенте имати ко да лечи.
Онкологија 2
Министарка здравља открива и да би градња новог института за онкологију и радиологију могла почети већ следеће године. Нова зграда требало би да се гради поред “Тиршове 2”, на простору између Улице доктора Суботића и аутопута.
– Многи ће рећи да такав институт не може да се изгради у тако кратком периоду. Али ја се надам да ће бити готов док ја не одем у пензију. Ми немамо времена – каже министарка.
Лекари не треба да раде на два места
Професорка др Даница Грујичић додаје и да она није популарна међу појединим колегама јер се залаже да ко ради у државној служби, не треба да ради у приватним ординацијама и обратно.
– Мислим да је извор корупције што је дозвољено да лекар ради и у приватној и у државној служби. Сматрам и да је дигитализација здравства, коју је предложила премијерка, сјајна ствар. Тако ћу, рецимо, ја као министар на једно дугме моћи да видим колико је неки доктор има прегледа тог дана, колико операција, колико је био на послу, колико није – рекла је министарка.
О трансплантацији
Трансплантација је веома важна тема и о томе мора стално да се прича, сматра проф. др Даница Грујичић. Према њеним речима, постоје разне теорије о донирању и за њу су то чисте глупости.
– Постоји термин који се зове мождана смрт. То значи да у мозгу нема циркулације и да не постоји никаква функција до нивоа кичмене мождине. Из тога стања нема повратка. То је мртва особа и такви људи могу да донирају орган. Наш циљ је да уђемо у Евротрансплант да би наши грађани добијали органе. Рецимо, мој пријатељ је добио од Немице коштану срж. То спасава живот, а не празне приче да се органи узимају и некоме продају. То су будалаштине – додаје она.
