Повратак човека на Месец: Почело одбројавање – НАСА шаље мисију после пола века у џиновској ракети! Стотине дошле да виде спектакл

NASA

Тимови за лансирање у свемирском центру Кенеди на Флориди завршили су последње припреме уочи данас планираног полетања на први пробни лет џиновске ракете нове генерације Артемис 1, у оквиру НАСА програма од Месеца до Марса, пуних 50 година након Аполо ере, саопштено је из НАСА.

Мисија Артемис 1 је пробни лет од огромног значаја. Лансирањем беспилотни Орион модул биће постављен у орбиту око Месеца пре повратка на Земљу.

Видео погледајте ОВДЕ. 

Прикупљаће кључне податке пре наредних фаза мисије – лансирања модула Орион са људском посадом у лунарну орбиту, након чега ће уследити прва мисија слетања људи на Месец од 1972. године.

Званичници НАСА потврдили су да се чини да су сви системи спремни за полетање, а временска прогноза предвиђа 80 одсто повољне метеоролошке услове за лансирање, које би данас требало да почне око 14.30 сати по средњоевропском времену.

Бројни становници САД су дошли да посматрају спектакл.
Уколико би из било којег разлога дошло до одлагања данашњег полетања Артемиса 1, НАСА је одредила 2. и 5. септембар као алтернативне датуме лансирања.

За сада све у вези са свемирском летелицом изгледа добро. Узбуђени смо, ракета је спремна и изгледа одлично – изјавио је Джеф Сполдинг, високи званичник НАСА.

Видео можете погледати ОВДЕ.

Два минута након лансирања, два појачивача ће се одвојити од ракете, а затим ће уследити језгро (које делује као окосница ракете, обављајући већину дизања терета).

Ови делови ће пасти у Тихи океан, док летелица Орион наставља курс ка Месецу. Орион ће путовати 280.000 миља од Земље и хиљадама километара иза Месеца током мисије која би требало да траје од четири до шест недеља.

Нова ракета НАСА за Месец остала је нетакнута уочи данашњег лансирања, упркос томе што је пет громова ударило у лансирну рампу.

Ракета „Спејс лонч систем“, висока 98 метара, најмоћнија је ракета коју је досад изградила НАСА, пренео је АП.

Направљена је да пошаље празну капсулу у Месечеву орбиту, пола века након Аполо програма НАСА током којег је послато 12 астронаута на Месец.

Уколико овај шестонедељни тест прође како треба, астронаути би могли да се врате на Месец кроз неколико година, али званичници НАСА упозоравају да је ризик велики и да би лет могао да буде обустављен.

Пола века нико није крочио на Месец

Совјетски савез је први лансирао сателит и Јуриј Гагарин је 1961. године био први човек у свемиру. Кенеди је проценио да није у интересу САД да препусти доминацију у свемиру Совјетском савезу“.

Наиме, није била у питању само трка у свемиру. Била је то, како кажу, „хладноратовска одлука“. Совјетски савез је успехе у космосу сматрао мерилом развоја друштва“.

Зато су Американци морали да стигну на месец – по сваку цену. Почела је трка у свемиру. Од 1961. до спуштања на месец на пројекту је радило 400 хиљада људи – готово један човек за сваки километар лета, све док 20. јула 1969. Нил Армстронг није, ступајући на месец изговорио:

Мали корак за човека, велики корак за човечанство.

Победа је коштала 24 милијарде 600 милиона долара. Крајем шездесетих година то је била огромна сума, али и изузетно значајна за јачање самосвести земље, сматра Джон Логсден:

После мисије Аполо 11 било је још пет летова са људском посадом на месец, али је интересовање и у свету, и у САД нагло опадало. Последњи човек на Месецу био је Јуџин Сернон 1972. године.

Спуштање на Месец пре 40 година пратили су милиони људи преко радија и око 560 милиона на телевизији.

Тада је завршен програм Аполо – остало је 360 килограма камења са месеца, фотографије и филмови и неколико открића као што је незапаљиво одело, бушилица без кабла и једна лепа песма – „Fly me to the moon“.

 

 

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs
Претрага
Close this search box.