Црна Гора налази се месецима у дубокој политичкој и институционалној кризи, а актуелна влада премијера Дритана Абазовића у техничком је мандату више од пет месеци откако јој је изгласано неповерење. Последњи покушај договора о формирању нове владе је пропао, а у међувремену је председница скупштине Данијела Ђуровић за 19. март расписала председничке изборе који би могли, како су оценили аналитичари, да буду „питање свих питања“. Међутим, иако је до њих остало нешто мање од два месеца, непознаница је много, а чак би и проглашење коначних резултата могло да буде доведено у питање с обзиром на то да је Уставни суд у блокади.
Клупко политичке кризе у Црној Гори постало је прилично замршено, а иако је мандат за састав владе додељен лидеру Демоса Миодрагу Лекићу, парламентарна већина из 2020. није успела да постигне никакав договор. Све је јасније да ће Црна Гора разрешење морати да тражи на ванредним парламентарним изборима, али, иако су постојали услови да се они одрже када и председнички, саговорници Еуронеwс Србија прилично су сигурни да се то неће десити јер времена за њихово расписивање и организовање нема.
А пре тог 19. марта још неколико питања је без одговора. Једно од можда најважнијих тиче се самог списка председничких кандидата, где осим повременог нагађања у медијима, ниједно име није званично саопштено. Потенцијална кадидатура актелног председника Мила Ђукановића и даље „виси у ваздуху“, а није јасно ни какво политичко прегруписавање би могло да се очекује и када је реч о осталим странкама, пре свега групе која је чинила парламентарну већину после избора 2020. године.
И док се расплет ишчекује, Црна Гора на том путу има и важан задатак избора судија Уставног суда, што је процес који већ неколико пута није имао успеха. Баш због инстуционалне блокаде из Вашингтона и Брисела у Подгорицу све чешће стижу упозорења, таква да се Црној Гори чак прети и замрзавањем приступних преговора за чланство у Европској унији.
Ко су потенцијални председнички кандидати?
У јавности се помиње неколико имена када је реч о потенцијалним кандидатима, а Вијести пишу да су ту актуелни председник и лидер Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић, професорка Милица Пејановић Ђуришић, лидер Демоса и недавни мандатар за састав владе Миодраг Лекић, лидер Демократа Алекса Бечић, актуелни ректор Универзитета Црне Горе Владимир Божовић…
Ниједно име, међутим, није званично потврђено, а два питања су се посебно издвојила – хоће ли се кандидовати Мило Ђукановић и могу ли победници избора из 2020. и опозиција да се договоре око заједничког имена? Ово друго питање је практично већ добило одговор јер су и Демократски фронт и покрет Европа сад најавили да ће имати самосталне кандидате, а уколико не буде једног заједничког, свог кандидата имаће и Демократе.
„Изгледа да опоненти ДПС нису смогли снаге да нађу заједничког кандидата и то мислим да би могло да утиче на изборе је би могли гласови да се уситне и много би било боље кад би ова већина која је тренутна, кад би имала јединственог кандидата, али се чини да то није баш лако“, рекла је за Еуронеwс Србија директорка Центра за истраживачко новинарство Милка Тадић Мијовић.
Политички аналитичар Владимир Павићевић указује да истраживања показују да би један заједнички кандидат имао бољи резултат од Мила Ђукановића уколико се актуелни председник поново кандидује.
„Упркос томе, ми на пример имамо најаву људи из ДФ да они желе да имају свог кандидата, неке друге опције и даље калкулишу, али нема дилеме да овај заједнички кандидат убедљиво побеђује Ђукановића и мој предлог им је да се управо пронађе такав кандидат. Ко је тај – има више таквих људи. Један на пример о коме се доста говори јесте Лекић, који је на пример већ имао подршку свих ових победничких савеза за мандатара“, рекао је Павићевић.
Од чега ће зависити одлука ДПС?
Актуелном председнику мандат истиче 20. маја. Избор ДПС кандидата, према речима њихових представника, зависиће од органа те партије и њихових унутарпартијских консултација. Како је за Еуронеwс Србија рекао програмски директор Удружења за одговорни и одрживи развој (УЗОР) Марко Пејовић, несумњиво је да ће велики број фактора утицати на такву одлуку, због чега је у овом тренутку веома тешко проценити колике су шансе да се Ђукановић поново кандидује упркос његовој победи у првом кругу 2018. године.
„Одређена истраживања указују да би подршка противкандидату Ђукановића била на нивоу од 39 одсто, а Ђукановићу 24,4 одсто. Када је у питању ДПС, све чешће се говори о партијском кандидату попут некадашње министарке одбране Милице Пејановић Ђуришић. Према изјавама представника оба блока веома је тешко очекивати да можемо имати два председничка кандидата, али недосленост оба блока у својим одлукама и изјавама не би изненадила да до тога и дође“, рекао је Пејовић.
И извршна директорка Центра за грађанско образовање (ЦГО) Далиборка Уљаревић рекла је да нема ниједне званичне кандидатуре јер сви гледају ону другу страну како би према томе обликовали и свог кандидата. Како додаје, одлука ДПС своди се на три опције.
„Мило Ђукановић, чија би кандидатура имала и правно спорних елемената. Друга опција да иде неко од партијских челника, што је опција која је најмање вероватна и трећа да се иде са заједничким кандидатом блока где ће бити неко ко није ДПС и ко ће бити ванстраначка личност. У овом тренутку подједнкеу су шансе да то буде ванстраначка личност или Ђукановић“, рекла је она.
Да ли ће Црна Гора истог дана гласати на председничким и парламентарним изборима?
Укратко, одговор је не. Председница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић саопштила је да су председнички избори заказани за 19. март, а да би се одржали ванредни парламентарни избори, Устав прописује само две могућности: распуштање скупштине и доношење одлуке о скраћењу мандата. Како је објаснио Пејовић, не постоји дилема да је један од фактора који је утицао на ову одлуку био и политички моментум.
„Није ни било за очекивати да би ова одлука могла ићи у корист обједињавању ванредних парламентарних и редовних председничких избора јер партије парламентарне већине од 30. августа, а посебно СНП и УРА, свесно налазе изговоре за њихово даље одгађање. Имајући у виду да је председница скупштине из СНП-а, тим пре ова одлука не изненађује. Напротив, да постоји стварна интенција за обједињавањем онда се могао одабрати датум до средине априла односно најкасније 120 дана од дана расписивања како је предвиђено чланом 2 Закона о избору председника Црне Горе. На овај начин не постоји ни теоријска могућност за истовремено одржавање избора“, рекао је Пејовић за Еуронеwс Србија.
И док директорка Центра за истраживачко новинарство Милка Тадић Мијовић истиче да је штета што датум није обједињен јер су Црној Гори потребни парламентарни избори, политички аналитичар Владимир Павићевић предлаже реконструкцију владе уколико се о новој не постигне договор.
„Мој предлог је да се наставе ови разговори о формирању владе, ако се успе то је у реду, а ако ти разговори ипак не би успели, зашто се не би ушло у реконструкцију ове Абазовићеве владе која се показала у овом периоду од девет месеци као врло снажна, демократска, политичка батина за Мила Ђукановића и ДПС. Милова подршка у бирачком телу драматично пада управо у периоду ове владе. И да онда та влада настави да ради до 2024, до редовног термина за одржавање избора и мислим да би то грађани поздравили“, истакао је Павићевић.
И док Павићевић истиче да ови председички избори могу да утичу на разрешење кризе у Црној Гори јер су они „прилика за пуно развлашћење Мила Ђукановића и ДПС“, Тадић Мијовић каже да је кључно питање постао Уставни суд.
„Кључно питање јесте питање Уставног суда који не ради јер нема кворум, има само три судије, а неопходна су четири за кворум. Председнички избори, ако би се одржавали у атмосфери без Уставног суда, то би била додатна несигурност, неспкојство јер као што знате ни резултати локалних избора нису још верификовани у неким општинама управо због тога што уставни суд није могао да одговори на жалбе. Прво и кључно питање је питање Уставног суда и видећемо већ у наредним недељама да ли ће партије које су у парламенту смоћи снаге да дођу до компромиса“, рекла је она.
Како је истакла Уљаревић, велики тест Црна Гора има већ крајем овог месеца када би шести пут требало да се отвори процес гласања о судијама Уставног суда.
„На једној страни имате обећање свих актера да ће они бити кооперативни у том процесу и наглашавање да је то питање свих питања, али када дубље разложите њихове изјаве видите да се они и даље партијски пребројавају да виде ко може да буде чији кандидат од то четворо који ће се изабрати“, рекла је она.
Какве последице би могла Црна Гора да очекује ако се не реши криза?
Званичници земаља чланица Европске уније више пута су упозорили Подгорицу на претњу заустављања преговора о приступању, ако се не обезбеди пуна функционалност Уставног суда, а ситуација у Црној Гори у понедељак је била тема састанка министара спољних послова ЕУ у Бриселу.
Министарка спољних послова Словеније Тања Фајон посетила је недавно Подгорицу, а она каже и да очекује да Уставни суд постане функционалан током фебруара, а ако то не буде случај, постоји велика опасност да Црна Гора озбиљно одступи од свог европског пута због дубоке политичке кризе. И специјални изасланик САД Габријел Ескобар упозорио је на „много могућих последица“.
„Опомене добијамо већ неко време од наших западних партнера али ја не стичем утисак да су кључни политички актери свесни озбљности ситуације и да су спремни да приступе одговорно решавању тог питања. Наш преговарачки процес је давно у застоју, а оно о чему се сада говори јесте замрзавање преговора, што би наравно било јако лоше и ја се надам да он неће доћи тај најгори сценарио, а он би носио низ врло тешких последица и на политичком и на техничком и финансијксом плану. Вероватно ће се сачекати да се види шта је са овим избором судија“, рекла је Уљаревић.
Павићевић, пак, наводи да није могуће да се донесе одлука о блокади процеса приступања ЕУ и то из једног кључног разлога.
„Ова влада коју данас имамо у Црној Гори је најевропскија влада у последњих 30 година и било би потпуно парадоксално да ви сада иницирате да се блокира тај пут“, истакао је он.
