Залутала ракета која је прошле недеље пала у пољски погранични град убивши две особе узнемирила је неке европске лидере, који су се забринули како ће реаговати пољска десничарска влада, нарочито јер је постојала могућност да је Русија наредила напад.
Испоставило се да је у село Пжеводово „залутала“ украјинска ракета, али су дугогодишње неповерење Пољске у све што је руско и дубока антипатија актуелне владе према Москви изазвали забринутост од Брисела до Берлина да би Варшава могла да направи неки брзоплети корак.
Пољска је одмах ставила своје оружане снаге у приправност и чекала је да се утврди шта се тачно догодило.
Опште је познато да Пољска има најјачу војску у Европској унији, а сада се ради на томе да она постане још јача.
Пољска параноја због Русије навела ју је да се постави другачије него већи део Европе, која је сматрала да је конвенционално ратовање ствар прошлости. Зато она сада ради на томе да формира навеће копнене снаге у ЕУ.
– Пољска војска треба да буде толико моћна да не мора да се бори само због своје снаге – рекао је премијер Матеуш Моравјецки уочи Дана независности Пољске.
То је промена која је одјекнула код неизоставног савезника Пољске.
Пољска је постала наш најважнији партнер у континенталној Европи – рекао је високи званичник америчке војске у Европи, наводећи кључну улогу коју је ова европска земља играла у подршци Украјини и јачању одбране НАТО-а на Балтику.
Иако Немачка остаје традиционално кључни амерички савезник у региону, бесконачне дебате Берлина о томе како да оживи своју војску и недостатак стратешке културе ометају њену ефикасност као партнера, рекао је званичник.
Пољска улаже значајна средства. Варшава је саопштила да ће повећати своју циљну потрошњу на одбрану са 2,4 одсто бруто домаћег производа на пет одсто. У међувремену, Немачка, која је прошле године потрошила око 1,5 одсто БДП-а на одбрану, расправља о томе да ли може да одржи циљ НАТО-а од два процента након што исцрпи инвестициони фонд од 100 милијарди евра за одбрану који је одобрен раније ове године.
Нестабилна изнутра, сложна само око једне ствари
Пољски министар одбране Мариуш Блашчак обећао је у јулу да ће његова земља имати „најмоћније копнене снаге у Европи“ и на добром је путу да то обећање оствари.
Пољска већ поседује више тенкова и хаубица од Немачке и ради на томе да има много већу војску, са циљем од 300.000 војника до 2035. године, у поређењу са немачких 170.000 у овом тренутку.
Данас пољска војска има око 150.000 војника, од којих 30.000 припада новим снагама територијалне одбране основаним 2017. То су војници који пролазе 16-дневну обуку, након чега следе курсеви освежавања знања. На њих се у почетку гледало као на шалу, али успех Украјине у коришћењу мобилне милиције опремљене противтенковским и противваздушним пројектилима сада чини идеју много разумнијом.
– Данас су те сумње нестале – рекао је Блашчак током недавне церемоније полагања заклетве нових територијалних трупа.
За разлику од Немачке, која се бори да привуче нове трупе, регрутовање Пољске привлачи пажњу.
– Пољаци имају много позитивнији став према својој војсци од Немаца јер су морали да се боре за своју слободу. У војним круговима нико не доводи у питање квалитет пољске војске – рекао је Густав Гресел, бивши аустријски војни официр и стручњак за безбедност који је сада у Европском савету за спољне односе.
Међутим, да ли ће се пољска војна моћ претворити у политички утицај у Европи, друго је питање.
До сада се то није догодило, великим делом зато што центристичке снаге које доминирају ЕУ немају поверења у пољску владу, коју контролише националистичка Партија права и правде (ПиС).
Текуће натезање између Варшаве и Брисела око онога што ЕУ види као непоштовање демократских норми и владавине права од стране владе нарушило је углед земље у целом блоку.
Пољска тоне политички због својих унутрашњих сукоба – рекао је Гресел, истичући сукобе који постоје чак и унутар ПиС-а око правца земље и питања колико далеко ићи у компромису са Европом.
Једина ствар о којој се пољске политичке странке могу сложити јесте неопходност јачања војске.
Док је забринутост око Русије подстакла тај притисак, Варшава је такође забринута за поузданост Вашингтона. За разлику од већине остатка ЕУ, њих не брине да ли ће се Доналд Трамп вратити као председник, већ да се неће вратити. Упркос продубљивању сарадње између америчке и пољске војске у помагању Украјини, садашње руководство Пољске остаје неповерљиво према Џозефу Бајдену, који је као кандидат владу ове земље назвао „тоталитарном“.
Зашто се Пољска окренула Јужној Кореји
Вашингтон поздравио обећања Пољске о потрошњи на одбрану, али постоје и питања о томе да ли ће их Варшава заиста испунити, као и неслагање због окретања земље Јужној Кореји по питању неких од њених највећих куповина.
Пољска је овог пролећа потписала уговор од 23 милијарде злота (4,9 милијарди евра) за 250 тенкова „Абрамс“ из САД, што је брза замена за 240 тенкова из совјетске ере послатих Украјини. Њено ваздухопловство је опремљено америчким Ф-16, а 2020. године Варшава је потписала уговор вредан 4,6 милијарди долара за 32 ловца Ф-35. Али фокус њене недавне војне потрошње била је Кореја, где је потписала низ уговора о куповини тенкова, авиона и другог наоружања.
Пољска је до сада наручила од Кореје оружје у вредности од 10 до 12 милијарди долара, рекао је Маријуш Ћелма, уредник и аналитичар портала „Ноwа Тецхника Wојскоwа“, веб-странице за вести и анализу војне технологије.
Уговори укључују 180 тенкова К2 „блек пантер2, 200 хаубица К9 „Тандер“, 48 лаких јуришних авиона ФА-50 и 218 ракетних бацача К239 „Чунму“.
То је само коришћена опрема, а апетит Пољске за новим оружјем је још већи.
Као додатак тренутним залихама, очекује се да ће Корејци испоручити укупно 1.000 тенкова К2 и 600 хаубица К9 од средине до краја 2020-их.
– Ниједна западна земља не жели да повећа своју војску толико и тако брзо. Ко год да с Пољском потпише уговоре о наоружању деценијама ће имати користи, јер морате да одржавате и поправљате опрему – рекао је Ћелма.
Кореја је била привлачна Варшави јер је њихова војна опрема генерално јефтинија од америчких и европских алтернатива и могу да је производе у кратком року. Ове куповине су прст у око француском председнику Емануелу Макрону који заговара „стратешку аутономију“ у којој он замишља Европу која је у стању да се брани домаћим (највероватније француским) оружјем.
Али пољски лидери нису крили да је притисак Европе на Пољску због њених контроверзних реформи правосуђа и других питања такође играо улогу у одлукама о одласку у куповину у Сеул.
Спремни смо да купујемо оружје у другим земљама ЕУ, али оне морају да зауставе свој рат против Пољске. Спремни смо да поделимо послове и новац, али не када нам се каже да у Пољској нема владавине права – рекао је председник ПиС Јарослав Качињски раније овог месеца.
Варшава је наручила италијанске хеликоптере „Леонардо“ за 1,7 милијарди долара, али је споразумом било предвиђено да се хеликоптери праве у Пољској.
Иако нико не доводи у питање амбицију Пољске, неки се питају какви политички мотиви покрећу ову иницијативу. До 2035. земља има циљ да потроши 115 милијарди долара на војску.
Имајући у виду важност безбедности за пољско бирачко тело, многи сумњају да ПиС улаже у војску с циљем да добије националне изборе следеће године, јер странка губи на снази у анкетама јавног мњења.
Ако дође до промене владе, нова влада ће морати да постави нека тешка питања о способности Пољске да финансира тако огромну војну експанзију, рекао је пензионисани пољски генерал Станислав Козијеј. Док је пољска привреда била снажна последњих година, ниво планиране војне потрошње је без преседана и сигурно ће оптеретити буџет земље.
– Мора постојати равнотежа између војне потрошње и укупног економског развоја земље. Какви год да су планови, боље је да прођу кроз анализу какви ће бити стратешки услови безбедности Пољске након рата у Украјини – рекао је Козијеј.
Изгледа да Немачка у међувремену поздравља јачање војске Пољске, упркос тешким односима између две земље и проблематичној историји између њих. Берлин види Пољску као тампон који је одваја од руске сфере утицаја. Што више тенкова и трупа Пољска има, то ће Немачка бити сигурнија.
Имам утисак да Немци виде следећу лежаљку – рекао је Гресел, мислећи на репутацију Берлина да се опусти и одмори док савезници обављају тежак задатак у одбрани.
Немачка помаже Пољској да би помогла себи
Показатељ да је Немачка једна од земаља које најздушније подржавају наоружавање Пољске јесте и то што се Берлин понудио да ојача њену противваздушну одбрану након смртоносног инцидента прошлог уторка у којем је залутала ракета убила два цивила у селу Пжеводову. Немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт је рекла да је Берлин спреман да Варшави обезбеди своје борбене авионе и ракете за противваздушну одбрану „Патриот“.
– Понудили смо Пољској подршку у обезбеђивању ваздушног простора нашим системима противваздушне одбране „Еурофајтерс“ и“ Патриот“ – рекла је Ламбрехтова у интервјуу за тамошње медије објављеном у понедељак, додајући да Берлин већ има ово оружје распоређено у Словачкој и да влада канцелара Олафа Шолца планира да продужи своје војно присуство тамо до краја 2023. године, а „можда и дуже од тога“.
Немачка министарка је такође позвала на јачање противваздушне одбране у другим државама чланицама НАТО-а, посебно у Словачкој и балтичким државама.
Пољски министар одбране Маријуш Блашчак објавио је у понедељак на Твитеру поруку у којој је рекао да је Варшава са задовољством прихватила понуду немачког министра одбране да распореди додатне лансере „Патриот“. Он је додао да Пољска намерава да размести противваздушне системе на граници са Украјином.
Прошле среде портпарол немачког министарства одбране Кристијан Тилс открио је спремност Берлина да „Пољској понуди побољшану ваздушну полицију са борбеним ваздушним патролама“. Он је престао да износи конкретне бројке, додајући само да млазњаци неће морати да се премештају на пољску територију јер би могли да лете директно из немачких база.
