Четвородневно примирје између Израела и Хамаса ступило је на снагу, а у току је размена талаца и затвореника. Како тврде катарски посредници, привремени прекид ватре ступио је на снагу у седам сати по локалном времену, а прва група од 13 талаца које држи Хамас је ослобођена. Хамас је данас ослободио укупно 24 таоца, од чега 11 страних држављана, а из израелског затвора пуштено је 39 палестинских затвореника.
Према споразуму, Хамас ће ослободити 50 талаца из Газе у замену за 150 палестинских затвореника у Израелу.
„Критеријум по којем је направљен списак талаца који су приоритет је чисто хуманитарни. Фокус је на томе да што пре склонимо жене и децу. Надам се да ће ово бити почетак који ће завршити трајним миром. Истовремено, турдићемо се да бар на кратко ублажимо патње народа у Гази“, каже Мажед Ал-Ансари, портпарол Министарства спољних послова Катара.
Међу породицама заробјених су помешана осећања. Илаи Давид, 26, брат Хамасовог таоца Евијатана Давида каже да настављају да чекају да се врати.
„С једне стране, захвални смо за сваког таоца који ће бити ослобођен и доћи својој породици. А са друге стране, мислим о мом брату, има 22 године, вероватно неће бити на списку. Не знамо ништа о њему. Ово чекање је ноћна мора. Већ смо чекали 48 дана и наставићемо да чекамо а не знамо докле“, наводи.
За то време, званичници Уједињених нација упозоравају да су сведоци неописиве патње у енклави и да је на тако малом простору и осбоље светске организације принудно расељено.
„Људи су гладни, а после глади, немају више ни наде ни очекивања. Живе бедним животом и прихватају да им је живот још гори од оног раније. Ја се само питам шта може бити горе од овога? И, нажалост, сваким даном се суочавнамо са нечим још горим. То су ствари које нисмо очекивали ни у најговим сновима“, наводи Хосеин Овда, хуманитарни радник УН-а.
У међувремену, Египат је саопштио да су први камиони хуманитарне помоћи ушли у Појас Газе. На двенном нивоу биће их 200. Поред тога, сваки дан испоручиваће се 130.000 литара дизела и четири цистерне са гасом.
Вујиновић: Примирје као основ за будуће преговоре
Никола Вујиновић, истраживац Студија безбедности сматра да се у преговоре о примирју кренуло већ 8. октобра, као и да ако све буде како треба, ово може да послужи да се успостави макар минимум поверења између Израела и Хамаса.
„Претпостављам да је већ од 8. октобра кренуло преговарање о могућим решењима који нису стриктно војна или која нису ратна. Да ли ће ово примирје да потраје, не верујем, пре свега зато што израелска влада и њено министарство одбране веома јасно ово не назива примирјем већ оперативном паузом. Самим тим можемо очекивати да ће, по мом уверењу, и пре истека четири дана доћи до обновљених непријатељстава. Да ли ће ово послужити као неки могући залог за будуће преговоре? Апсолутно да“, рекао је он за Еуронеwс Србија.
Каже и да се види да у суштини све велике силе и сви главни актери у региону инсистирају на неком мирном решењу, те да нико не жели да се тај рат прошири, „без обзира на рецимо вољу арапских грађана и вољу можда и израелских грађана, да дође до неког обрачуна“.
„Чини ми се да владе и у заливу, и владе на Блиском истоку, и владе великих сила, заиста инсистирају да дође до неког мировног споразума. Претпостављам, или можда је то нека моја нада, да ако се ова четири дана све заврши како треба и ако се успостави макар неки минимум поверења између Хамаса и израелске државе, који је нестао нажалост 7. октобра ујутро, ако икада и постоји, барем у неком нивоу, да би могло да послужи као неки основ за будуће договоре, макар за следећи круг размене талаца“, рекао је Вујиновић.
Како је Влада Израела прогласила као ратни циљ уништење Хамаса, на питање да ли је то по његовом мишљењу уопште могуће и да ли би то гарантовало отклањање претње тероризма, Вујиновић одговара:
„Мислим да то није могуће, то је лепо прокламовани циљ, али Хамас је мање институција, мање људи и више идеја, дакле то је сад већ идеја и увек ће неко ма како се именовао моћи да се подведе под Хамас. Нажалост, тероризам је последица чињенице огромне асиметрије у моћи између Израела и Палестине. Дакле, уопште се не заваравам тиме да Палестина има неку већу војну моћ да би она реаговала на начин на који то реагују државе у свету. Били смо сведоци тога како су сад из Јемена покушали заузети бродове Израела, дакле где немају потребе за суштински терористичким актима јер имају војне способности да ураде нешто у регуларном војном смислу“.
Шта ће бити с Газом у будућности?
На питање ко би могао да управља Газом и држи је под контролом и да ли би то могли Фатах са Западне обале или Египат или Катар, Вујиновић одговара:
„Суштински ми имамо чињеницу да је представник, дакле онај ко се је именован као председник палестинске државе у Западној обали, припада другом покрету. Дакле, према информацијама које су ми доступне, знам да постоје све фракције, значи Исламски џихад, Фатах и тако даље, постоје у Гази. Наравно, ниједна од њих није јака као Хамас. Сад, после овог сукоба, видећемо колико је заиста инфраструктура Хамаса уништена. Сведочимо да израелска држава, израелско министарство одбране на неколико дана потврђује уништење различитих високих дужносника Хамаса“.
Каже и да је незахвално у овом тренутку говорити о томе ко би могао да преузме контролу над Газом.
„Идеја да Египат уђе ту као неки гарант безбедности је занимљива, зато што баца другачије светло на односе између Израела и арапских држава, али ми је разумљиво зашто је председник Сиси и уопште египатска влада то одбила, зато што сматра то, нажалост, нечим што је можда тешко управљиво и да би онда одговорност сваког следећег терористичког напада била ипак на Египту, јер није успео да држи то под контролом. А ми имамо са друге стране неке гласове и из израелске владе који су доста радикални по том питању, који сад доводе у питање и могућност да се та самоуправа остави да постоји“, навео је Вујиновић.
