Први кораци ка изради Водоничне стратегије Републике Србије

Vodonik

Израда Водоничне стратегије Републике Србије је мултидисциплинарни процес и захтева допринос целокупне стручне јавности и научне заједнице, истакнуто је на презентацији Нацрта Водоничне стратегије Републике Србије на Машинском факултету у Београду, одржаној уз присуство представника заинтересоване привреде, Министарства рударства и енергетике, Агенције за енергетику, Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), академске и научне заједнице.

Представљањем нацрта овог важног документа отворен је дијалог о могућностима развоја и примене водоничних техологија у електро-енергетском систему, индустрији, саобраћају, образовном систему и другим областима привредног и друштвеног живота.

Крајем 2021. године, Министарство рударства и енергетике поверило је Привредној комори Србије посао координације израде сепарата Стратегије употребе водоника у енергетици и индустрији, као интегралне компоненте Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2040, са пројекцијама до 2050.

За израду Нацрта основног концепта Водоничне стратегије Републике Србије, Привредна комора Србије је ангажовала конзорцијум окупљен око Машинског факултета Универзитета у Београду, уз подршку Немачког савезног министарства за сарадњу и развој (БМЗ) путем Немачко-српске Иницијативе за одрживи раст и запошљавање, а у оквиру пројекта “Развој Нацрта водоничне стратегије Републике Србије и организација округлих столова и промоције”.

Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационалнизацију у ПКС, посебно се захвалио Министарству рударства и енергетике које је препознало тему водоника као изузетно важну и што је посао израде поверило баш Привредној комори Србије. Он се осврнуо на тренутну енергетску кризу и у том контексту, подвукао значај развоја и примене обновљивих извора енергије, посебно са аспекта производње “зеленог” водоника, што је и основни циљ овог пројекта. Нагласио је да је на овом пројекту потврђена дугогодишња успешна сарадња и партнерство са Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ).

Декан Машинског факултета Владимир Поповић истакао је важност мултидисциплинарности ове тематике, која упућује на то да се, током израде овог стратешког документа, поред непосредно ангажованих институција и појединаца, укључи целокупна стручна и научна заједница.

Маја Матија Ристић, в.д. секретара у Министарству рудардства и енергетике, подвукла је изузетан значај овог документа, посебно у контексту финализације израде Националне стратегије енергетике и Интегрисаног националног плана за енергију и климу и потребе да се основни концепт Водоничне стратегије усклади са ова два стратешка документа. Истакла је важност даљег повећавања удела обновљивих извора енергије у свеукупном енергетском миксу Србије, имајући у виду и Европски зелени договор и Зелену агенду за Западни Балкан.

Радивоје Митровић, координатор Тима за израду основног концепта Нацрта водоничне стратегије, дао је краћи приказ најновијих истраживања у домену технологије, производних процеса, потребе развоја стручних кадрова у високошколском образовању и науци, дао осврт на значај развоја и примене водоника у свету и ЕУ. Истовремено, отворио је питање потенцијала и ресурса за производњу, транспорт, складиштење и коришћење водоника у индустрији, енергетици, пољопривреди, саобраћају и другим делатностима у Србији, а осврнуо се и на потенцијалне ризике у погледу тренутне економске исплативности производње водоника, безбедносне аспекте, финансијске и друге изазове водоничне транзиције.

У дискусији која је уследила, учествовали су непосредно експерти који раде на документу, где се говорило о потенцијалима у енергетици, искуствима Европске Уније у примени водоника у горивним ћелијама за погон аутобуса, о предвиђањима да би удео водоника у енергетици могао да нарасте и до 25% до 2060. као и о заинтересованости привреде где је истакнута спремност за укључивање у конкретније пилот пројекте уз назнаку да поред инвестиционих трошкова, посебно треба имати у виду касније оперативне трошкове (ОПЕX) за одржавање инсталација и постројења.

Учесници скупа позвали су стручну јавност да се укључу у развој стратегије чији је приоритет практична примена. Финализација Нацрта водоничне стратегије подразумева њену потпуну усклађеност са Националном стратегијом енергетике и Интегрисаним националним планом за енергију и климу, Страгегијом нискоугљеничног развоја Србије са Акционим планом и другим важним националним документима и политикама.

Најављени су и скупови са цивилним сектором, промотивни догађаји у регионалним привредним коморама и др. Истакнуто је да треба искористити ЕУ програме финансирања и кроз конкретне пилот пројекте тестирати иновативна решења, градити капацитете, иновирати знања и активно се прикључити транзицији ка зеленој и дигиталној економиј, преноси сајт ПКС.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије