Први српско-француски форум за иновације у организацији амбасаде Француске у Србији и Фондације Темпус окупио је у четвртак у Музеју науке и технике више од 120 учесника – декане и продекане факултета, директоре истраживачких института и универзитета, јавних организација, предузетнике и истраживаче.
На отварању догађаја, амбасадор Пјер Кошар нагласио је значај европске и билатералне научне сарадње и средстава које Француска улаже за подршку овој сарадњи, укључујући програм Хуберт Цуриен „Павле Савић“ и финансирање студијских боравака “ IT makes S(ci)ENSE „. Шеф Делегације Европске уније, Емануеле Жиофре, осврнуо се на ове речи у свом говору и изјавио да је „улагање у истраживање улагање у добробит грађана“. Стога, Европска унија подржава Иновациони фонд и Фонд за науку, и наставља да промовише научну размену преко HorizonEurope, Erazmus+ и COST. Потпредседник Владе Бранко Ружић поздравио је одржавање овог форума и истакао успон Србије као предузетничке земље, посебно отварањем научно-технолошких паркова у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку.
Лик Жилија, један од креатора апликације Сири (Apple), научни директор Реноа и светски познати стручњак за вештачку интелигенцију, одржао је уводну конференцију под називом „Вештачка интелигенција не постоји“. Тврдио је да је постојала и могла постојати само повећана интелигенција, континуитет људске интелигенције која је њоме створена и која се њоме мора и регулисати.
Француски амбасадор и Лик Жилија уручили су награде победницама хакатона који је 12. априла у Музеју науке и технологије организовала амбасада у сарадњи са удружењем АФА. На предлозима решења везаним за потенцијал вештачке интелигенције у заштити животне средине у пољопривредном и индустријском сектору радило је 14 сјајних младих студенткиња и средњошколки из београдске Математичке гимназије и са факултета ФЕФА и ЕТФ.
Три округла стола, које је модерирала Јелисавета Лазаревић (АФА, ФЕФА) и која су била фокусирана на секторе пољопривреде и дигиталне индустрије, окупила су водеће српске и француске стручњаке који на различите начине доприносе научној сарадњи и трансферу иновација на тржиште. Овај приступ „од лабораторије до тржишта“ за који се залажу панелисти захтева подршку иноваторима, посебно из јавних фондова, и то од самих њихових предузетничких почетака. Јелена Петровић (НТП Београд), Иван Ракоњац (Фонд за иновациону делатност), Милица Ђурић-Јовичић (Фонд за науку), Лик Жилија (Рено) и Кристијан Дибари (Јавна инвестициона банка Француске) позвали су младе Европљане да се више ангажују у предузетништву. Матео Тонели (француска Национална агенција за истраживање и технологију) представио је ЦИФРЕ, који омогућава компанијама да финансирају студенте докторских студија и који промовише професионалну интеграцију истраживача, као и усклађивање истраживања са потребама економске сфере. Владимир Црнојевић (БиоСенсе институт) и Марија Филиповић-Ожеговић подсетили су на значај европских модела финансирања као што су Еразмус+ и ХоризонЕуропе, који служе као полуге за развој истраживања.
Трећа сесија циклуса „Study in France, Work in Serbia“ посвећена студентима,окупила је представнике српске дигиталне индустрије (Драган Стокић, Атос и Наташа Шкрбић, Иницијатива „Дигитална Србија“) као и Стефан Роа (француска Школа инжењера ИМТ Атлантик) који су промовисали могућности студирања у Француској и запошљавања у Србији у овом сектору, логиком циркуларне миграције.
Станислас Пјере (директор Француског института у Србији) и Марија Филиповић-Ожеговић (директорка Тепус фондације) потписали су споразум о сарадњи између Француског института у Србији и Фондације Темпус у циљу јачања њихових акција на промовисању мобилности и вишејезичности у школама и на универзитетима.
Друго издање форума, предвиђено за пролеће 2023. године, биће фокусирано на квантну информатику и могућности француско-српске сарадње у сектору технологије у здравству и биотехнологије.
