Државе, градови и лидери широм САД позивају на репарације за Афроамериканце како би надокнадили трајну штету збогропства. Недавно је представница демократа Кори Буш представила резолуцију „Репаратионс Ноw“, која предлаже да Конгрес обезбеди најмање 14 билиона долара репарације потомцима поробљених Африканаца.
Бушова каже да износ од 14 билиона долара укључује вредност памука који су произвели Афроамериканци и недостатак исплате од времена ропства, преноси „Yахоо Неwс“.
„Морамо да погурамо ово одмах“, рекла је она за „Роот“. „2023. је, а америчка савезна влада још није признала злочине које је извршила.“
Бројка се поклапа са проценама економисте Вилијама Даритија млађег, професора јавне политике на Универзитету Дјук, који је недавно закључио да би репарације за Афроамериканце са прецима који су били у ропству могле да коштају између 13 и 14 билиона долара.
Док Буш признаје да ће бити тешко натерати Конгрес који предводе републиканци да прихвати или договори репарације, она каже: „Морамо да наставимо разговор.“
Раније овог месеца у Калифорнији, деветочлана радна група за репарације одобрила је свој коначни извештај у којем се препоручују новчане исплате, реформе политике и јавно извињење за црне Калифорнијце. Према „Неw Yорк Тимесу“, црни калифорнијци би могли добити скоро 1,2 милиона долара по особи ако гувернер Калифорније Гевин Њусом потпише репарације.
„Обим штете је ужасан, огроман је. То је астрономски“, рекао је за „Yахоо НеWс“ Доналд Тамаки, члан радне групе и адвокат. „Мислим да људи имају неку идеју да су репарације само чек у пошти. Па, то укључује компензацију. Али то укључује све друге да поправљају системе и културу која је ово створила.“
На савезном нивоу, Резолуција Представничког дома 40, нацрт закона којим би се створила комисија за проучавање и развој репарација, деценијама је лежала у лимбу откако ју је први пут представио покојни посланик Џон Коњерс 1989. године.
Прошле године, представница Шила Џексон Ли позвала је председника САД Џоа Бајдена да потпише извршну наредбу за формирање комисије за ХР 40.
„Х.Р. 40 је 38 година у књигама чекајући да неко каже да“, рекла је Ли током дводневне конференције о репарацијама у Еванстону, Илиноис, прошле године. „Желим да једном прихватим историју путовања којим су Афроамериканци кренули да буде прихваћена реалност у Америци.“
Зашто постоји дебата
Како се дебата око репарација интензивира, јавно мњење и даље негативно гледа на концепт. Истраживање из 2021. показало је да се више од 60 одсто Американаца противи отплати потомцима поробљених људи. Друга анкета о репарацијама из 2021. показала је да се 62 одсто Американаца противи идеји репарација.
За многе, репарације су забрињавајућа и ризична понуда због новчане надокнаде. Неки порески обвезници кажу да не би требало да плаћају за преступе својих предака. Репарације би такође могле створити питање правичности јер је нејасно како би репарације на нивоу града и државе утицале на остатак земље.
„У администрацији програма репарација, када се ослањате на појединачне државе и општине да поставе програме, сви ће бити другачији“, рекао је Дарити за „Yахоо Неwс“. „Уствари, постојаће општине и државе које не раде ништа.“
Истраживачи такође нису сигурни како се репарације могу успешно спровести и кога би требало или не би требало да укључе. Неки критичари тврде да би тежња за репарацијом могла отворити врата другим маргинализованим групама да траже компензацију.
Међутим, присталице репарација верују да је Америка дужна да исправи штету ропства које је изазвало генерације расистичких закона и пракси које су ометале способност црних Американаца да напредују.
Перспективе
Калифорнија не може да приушти репарације
„Радна група за репарације је већ обећала да ће скоро 80 одсто од 2,6 милиона Афроамериканаца у Калифорнији добити репарације. Радна група не може постићи овај циљ – чак и да је легална, што није. Прво, математика једноставно не функционише. Узмите у обзир: Ако би свим ’прихватљивим’ Афроамериканцима у Калифорнији дали само 1.000 долара репарације, трошкови Калифорније би премашили две милијарде долара. Али та компензација ни на који начин не би била једнака запањујућим тврдњама расних алармиста који траже репарације. 1.000 долара био би мали део повреда са којима су се Афроамериканци, како тврде, суочили у Калифорнији“, рекао је Хорас Купер, виши сарадник Националног центра за истраживање јавних политика, за „Фоx Неwс“.
Репарације неће поправити јаз у богатству
„За две до три године, то богатство би завршило у белим рукама, јер наш систем за стварање богатства није дизајниран за богатство црнаца“, рекла је Дороти Браун, професор права у Џорџтауну.
Критичари нуде друга решења
„Морамо препознати ризике отварања Пандорине кутије жалби које можда никада неће бити у потпуности решене, сејући раздор и незадовољство. Уместо да се заглавите у блату репарација, фокус би требало да буде на политикама усмереним ка будућности које негују једнаке могућности и правду за све“, рекао је Армстронг Вилијамс, политички коментатор и водитељ ток-шоу емисија.
„Разборитији приступ било би улагање у образовање, инфраструктуру и социјалне програме који промовишу узлазну мобилност и уклањају системске баријере за успех. На овај начин можемо да изградимо праведнију будућност без упуштања у гломазну и спорну шему репарација“, додао је Вилијамс.
Америка је већ платила цену ропства
„Репарације за ропство исплаћене су у потпуности крвљу коју је пролило 110.100 војника Уније, убијених, као и 275.174 рањених на ратиштима грађанског рата. Та жртва је укинула ропство у овој земљи. Ништа више није потребно 158 година касније“, рекао је Џон А. Кливленд.
Не постоји јединствена опција за репарације
„Наша нација касни с овим питањем. Али тражење консензусног одговора је као гажење у живи песак. Претпостављам да већина људи верује и у не и у добро – да нико ко живи данас није крив за грехе прошлости, али да свако има одговорност да помогне да се они исправе“, рекао је Ендрју Делбанко, професор америчких студија на Универзитету Колумбија.
Расна дискриминација данас доказује да су репарације потребне
„Желим да престану да се понашају као да је то тако далеко, а то се тренутно не дешава. Желим да схвате да и даље пролазимо кроз ствари као заједница. Није – није било готово за нас“, рекла је Пија Харис, директорка непрофитног програма.
Ниједан износ у доларима није довољан
„За оне који мисле да је цена превисока, узмите у обзир текућу цену коју плаћају за ове неправде сви људи који називају САД домом, такође плаћену у валути краћих, болеснијих живота. Време је да уплатите аванс за здравију будућност“, рекла је за „Yахоо Неwс“ Мери Тревис Басет, професор јавног здравља на Универзитету Харвард.
