Предраг Вејин:”Желим помоћи свима око спорта”

Vidanov sportski kutak

Данашњи саговорник је доказ да се и у годинама када се углавном људи не баве спортом, већ су у “спортској пензији”, могу направити велики резултати, а за то требају труд и рад. Предраг Вејин, човек који има истрчаних преко 300 полумаратона и уз то 25 маратона, обилазио је велике градове попут Берлина, где се такмичио са људима широм света. Више о каријери нашег Предрага прочитајте у наставку.

*Кад и зашто сте почели да се бавите спортом?

-Спортом се бавим цео живот, од кад знам за себе. Трчао сам стално са лоптом и без лопте. Са 9 година сам се уписао у пионире апатинске Младости и ту сам био све до 23. године. Играо сам за пионире, омладинце и први тим, а био сам и у млађим селекцијама репрезентације Војводине. Тад, у то време, била је СФРЈ Југославија и свака република и покрајина је имала своју селекцију у млађим категоријама. Такође, био сам и на списку млађих категорија и репрезентације Југославије, играо сам на месту десног бека и халфа. Имали смо сјајну генерацију, где је пар играча играло у првој лиги и иностранству. Фудбал остављам због повреде, а и природе посла, нисам могао тренирати и радити. После сам покушавао да се вратим, али то није било то на том нивоу, па ипак нисам могао да играм. Следи мала пауза од спорта и поново се креће, али не фудбал, већ трчање и теретана. Имам кући своју приватну теретану, где баш проводим пуно времена јер заиста волим спорт.

*Да ли имате неки маратон који сте истрчали, а да ћете га памтити и зашто?

-Трчање на траци обожавам, али због трка морам трчати напољу, а Апатин заиста има стазе за трчање поред Дунава невероватних. Веруј ми, јако мало градова има то што има наш град. Ту највише времена и проводим кад се спремам за маратоне радећи дужине, мада и део до бање је фантастичан сад са овом новом бициклистичком стазом. Имам истрчано преко 300 полумаратона, што на траци што на Дунаву и преко 25 маратона. Прослављени маратонац из Апатина Чегар ме је наговорио да идем на трке и испоставило се одличним, с обзиром да нема где нисам трчао од региона и по Европи. Ако си ме питао за маратон који бих издвојио то је Берлин, без сумње. То је дан од 6 Мајор Маратона, ту још имаш Лондон који сам требао да трчим у октобру, Чикаго, Њујорк , Бостон који је и најстарији маратон где треба норма коју сам испунио и Токио. Зашто Берлин? Па зато кад сам га ја трчао 2019. било је 46.000 тркача из целог света, циљ Бранденбуршка капија и сам пролазак кроз њу те фасцинира после 42 пређена километра. Киша пада целу трку, а грађани Берлина стоје уз ограду и навијају. Иначе је поред Валенсије најбржи маратон у Европи, требао сам трчати и Валенсију, међутим 5 дана пред трку истегнем тетиве десне ноге. Ове године сам трчао Загреб и најтежи маратон у регији Плитвице, где је страшна елевација и убија у појам кад мораш 21 километар да се пењеш, али колико је тежак маратон толико је уживање бити у тој нестварној природи, те на крају кад завршиш ипак си сретан јер си урадио нешто феноменално за себе.

*Да ли Вам број година представља проблем, односно како Вам се осећа тело, да ли Вам треба на пример више времена за опоравак после маратона данас него кад сте били млађи?

-Иначе, кад ме већ питаш за године, имам 54 и не представљају ми никакав проблем. Мислим да могу бити конкурентан са 80% тркача млађих од мене по 20-30 година. Иначе, моји резултат су у категорији 50+ убедљиво најбољи у Србији па мислим и у региону, а у Европи међу првих 10. Мој резултат на 10 километара ове године 35 минута и 25 секунди је 21. у свету на ранг листи, с тим да ови који су испред мене су и млађи од мене пар година. Јако пуно радим на опоравку, пуно сам уложио у себе. Није све у трчању, мораш имати јаку логистику, исхрану итд. Једем храну која ме опоравља а не да се наједем. Исхрана је 60% у врхунском спорту код већине. На пример, јако пуно користим струјну стимулацију, радим струјом снагу, издржљивост, опоравак, масаже, радим тренинг дисања ујутру и увече са тренажером. То су неке ствари без чега нема напретка и помицања граница и зато ти кажем године су апсолутно небитне. Такође, радим опоравак са Aquilom, криокомпресивни опоравак са ледом и хладном водом, екстра ствар, и компресивним чизмама где се решава проблем тешких ногу и ради се лимфна дренажа, а зна се шта је лимфа. Функција лимфе, пренос енергије кроз тело и детоксикација штетних састојака јача имунолошки систем и избацује вишак воде из организма. Наравно, оно што је најбитније јесте посвећеност и љубав према томе шта радиш и мораш да уживаш у томе јер ако тога нема, онда ни резултат неће доћи.

*Имао сам прилике видети да користите хипербаричну комору и још неке ствари за опоравак. Реците нам нешто више о њима:

-Донео сам у Апатин први пут “Хипербаричну комору”. Хтео сам да мој град којег обожавам добије нешто паметно, нешто што може бити од јавног интереса за здравље сваког грађанина. Фантастична ствар, доста људи и не зна шта представља, а сматра се једном од најбољих природних терапија где су резултати видљиви одмах и на дужи период. Кроз сваки удах, при нормалном атмосферском притиску, наш организам прима само 20% кисеоника, а у хипербаричној комори кисеоник мења своја биолошка својства при концентрацији од 33%-40% и 20 пута се брже раствара у организму. Код спортиста организам је у стању хипоксије. Организам има више угљен диоксида него кисеоника и треба му цео дан да се нормализује, овако хипербарична комора убрзава опоравак за 35-40%, регенерише ћелије, подмлађује кожу, могао бих историју написати.
Позивам људе да дођу и да се увере у ово што причам.

*Да ли би сте се можда бавили тренерским послом?

-Што се тиче тренерског посла, видећемо још. Тренутно се бавим тиме, идем за то, сад шта ће бити на крају, то ћемо још да видимо, али је сигурно да бих своје стечено знање желео пренети младима.

*Који су Вам планови за будућност, докле би хтели остати у спорту?

-Хтео бих да помогнем свима који би хтели да помере границе свог трчања, као и почетницима на основу мог искуства . Жеља ми је да будем здрав, да трчим још јако дуго, што кажу да трајем.  Овде су године апсолутно небитне јер то је спорт где трче сви од 10 година па све до 80, сви смо једнаки и веже нас љубав према трчању.

Хвала Предраже пуно на издвојеном времену и све најбоље у будућности!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије