Председник Чилеа Габријел Борић изјавио да ће та земља национализовати индустрију литијума како би унапредила своју економију и заштитила животну средину.
„Ово је најбоља шанса коју имамо да пређемо на одрживу и развијену економију. Не можемо приуштити да је протраћимо“, рекао је Борић у телевизијском обраћању.
Он је навео да ће будући уговори везани за литијум бити склапани само као јавно-приватна партнерства, под контролом државе, пренео је Ројтерс.
То значи да ће у земљи са највећим светским резервама литијума временом контрола над литијумом бити пренета са индустријских гиганата СQМ и Албемарле на посебну државну компанију.
Те две компаније тренутно снабдевају компаније Тесла, ЛГ Енергy и друге произвођаче електричних возила и батерија.
Борић је додао да влада неће раскинути постојеће уговоре, али да се нада да ће компаније бити отворене за учешће државе пре њиховог истока.
Уговор са СQМ-ом истиче 2030. године, наводи агенција. Председник Чилеа најавио је да ће започети дијалог са организацијама, компанијама и законодавцима о стварању литијумске компаније која ће бити у потпуном власништву државе.
Додао је да ће план представити парламенту у другој половини године.
Процењиваће се корист од државног партнерства
Он је рекао да је задужио „Цорфо“, државну развојну агенцију, да овласти државну фирму „Цоделцо“, највећег светског произвођача бакра, да пронађе најбољи начин за учешће владе у вађењу литијума у соланама Атакама.
Истакао је да ће „Цоделцо“, заједно са државном компанијом Енами, добити уговоре за истраживање и експлоатацију у областима у којима сада постоје приватни пројекти.
Од њих ће, како каже, бити затражено да процене да ли би имали користи од државног партнерства пре него што се формира национална литијумска компанија.
Остале солане са литијумским потенцијалом процењиваће држава, а приватне компаније ће имати опцију да се надмећу за уговор за вађење литијума заједно са националном литијумском компанијом.
Председник Чилеа је истакао да ће постојати посебно одељење посвећено унапређењу технологије како би се минимизовали утицаји на животну средину.
