Протести у Француској све насилнији, Макрон одлучан да не попусти: Шта доноси сличност са побуном „жутих прслука“

Protesti

Недељама на улицама француске престонице и других већих градова широм земље грађани протестују због одлуке владе да реформише пензиони систем. Ове недеље протести су постали и насилни, што је француски председник Емануел Макрон оштро осудио и поручио да неће попустити пред насиљем.

Пензионом реформом повећава се старосна граница за одлазак у пензију са 62 на 64 године, а закон је усвојен захваљујући члану Устава који омогућује Влади да у одређеним случајевима о пропису не гласа парламент. након Макронове одлуке да заобиђе парламент и наметне закон без сагласности грађана протести су се интензивирали, а на улице је изашао велики број младих људи који су свој бес усмерили на председника који је, како кажу, претња француским институцијама и француској демократији управо због начина на који руководи овом кризом.

Полиција је у престоници бацила сузавац на демонстранте, а у Лоријену, на западу Франуске, пројектили које су бацали демонстранти изазвали су мањи пожар у дворишту полицијске станице.

Александра Колаковић из Института за политичке студије за Еуронеwс Србија каже да, иако није почело тако, сада протест све више личи на „жуте прслуке“.

„Када су кренули ови протести они су били спорадични, мањег интезитета и нису обухватали тако широке социјалне групе и толико синдиката. Сада када посматрамо француски синдикати су укључени у овај штрајк, али оно што ове протесте чини блиским „жутим прслуцима“ јесте не само бројност већ и то што имамо прве веће инциденте између оних који траже повлачење закона и полиције. Овај период сад се не неки начин чини одлучујући у том смислу шта ће бити ефекат и крајњи резултат ових протеста и да ли ће они који не желе да иду са 64 године у пензију успети то да реализују“, каже она.

Међутим, она истиче и да уколико ови протести буду насилни могу доживети исту судбину као „жути прслуци“, где се показало да су када су постали насилни изгубили присталице.

Шта је члан 49 Устава Француске који је додатно наљутио грађане?

Грађани кажу да остају на улици и да се протести настављају докле год Макрон не одустане од свог пројекта. За њих је реализација овог пројекта мимо парламента неприхватљива.

Међутим, ово није први пут да се закон усваја без гласања. Колаковић објашњава да је то урађено у складу са чланом 49 Устава Француске који је донет још 1958. године.

„Овај члан је од 1958. до данас употребљен 92 пута. Ако посматрамо Владу Елизабет Борн која траје десет месеци ово је 11 употреба овог члана, међутим било је и влада које су то употребиле 27 пута, али биле су и владе које ниједном нису употребиле овај члан“, каже она.

Додаје да увек уз употребу овог члана иде и провера поверења саме владе и уколико влада прође проверу и тај члан може да буде употребљен, што је и овога пута био случај.

Пензиона реформа неопходна?

Коментаришући одлучност Макрона да овај закон буде усвојен, каже да је пензиона реформа била битна и његовим претходницима, али су одустајали јер је увек било питање да ли ће освојити наредне изборе.

„И сам Макрон је у свом првом мандату желео да спроведе ову реформу, али ту је била и криза са „жутим прслуцима“ касније и корона и санитарна криза и то је негде било немогуће извести. Сам Макрон је рекао да је ово његов други мандат што значи да он не може даље да се кандидује за председника. То му даје један оквир и вероватно и сам жели да остави нешто у шта чврсто верује“, истиче Колаковић.

Према речима Колаковић, једна независна комисија која је формирана од стручњака проценила је да француски пензиони фонд неће моћи да издржи у будућности да исплаћује пензије, јер ће бити већи број оних који су пензионери него оних који ће радити и производити новац за пензије.

„Интересантно је да је та комисија донела закључке који су сада аргументи друге стране која је одговорила предлогом да најбогатији буду ти који ће поднети терет у смислу већих пореза. Направљене су и листе 10 најбогатијих Француза и колико су у последње три године успели своје богатство да увећају. То су милијарде евра у питању и у том спектру сви они који раде јако пуно за мале паре говоре о томе да не могу радити до 64 године“, објашњава саговорница Еуронеwс Србија.

У видеу на почетку текста погледајте опширније о овој теми али и о Самиту у Бриселу на којем су лидери земаља чланица ЕУ одобрили пакет помоћи у муницији за Украјину, ефектима посете кинеског председника Москви, Доналду Трампу и најавама његовог хапшења, али и о томе како је закон о азилу уздрмао Велику Бротанију и то до те мере да је чак довео до сукоба ББЦ-а и њиховог водитеља и чувеног фудбалера Герија Линекера.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs
Претрага
Close this search box.