СБУ је од фебруара 2022. покренуо око 2.500 кривичних поступака, привео 600 непријатељских агената и шпијуна и неутралисао више од 4.500 сајбернапада на државне институције.
Украјинске и руске снаге нису престајале да пуцају једне на друге док је једна старија госпођа одмарала ноге поред главне болнице у Херсону. У њеним колицима за набавке било је неколико боца воде. Напунила их је на обали реке Дњепар на којој лежи Херсон.
“Било је боље док су Руси били овде”, рекла је госпођа. Она је потом нахвалила руског председника Владимира Путина. Новинарима Фореигн Полицy рекла је да има 75 година, али да је у срцу још млада. Није хтела да им каже како се зове и није хтела да је фотографишу. Убрзо се око ње нашло неколико украјинских војника. Ракета је потом пала недалеко од њих. Убрзо затим још једна. Не желећи да ризикује, госпођа је узела своја колица и удаљила се од болнице. Војници су, пре него што је отишла, назвали полицију.
“Било ко може сарађивати с Русима. Није битно колико има година, којег је пола и чиме се бави”, рекао је капетан Серхиј Чехочки из 59. моторизоване бригаде и додао да је на полицији да открије где 75-годишњакиња живи, с ким разговара и да ли се упушта у неке илегалне активности. “Најважнији сарадници Руса град су већ напустили, међутим у њему их је остало још доста”, потврдио је Чехочки.
Доушници, издајници и колаборационисти од самог почетка рата помажу Русима. Помагали су им да пронађу мете, а успели су се убацити и органе власти. Украјинци су током последњих 12 месеци ухапсили више хиљада њих, а више стотина их је изведено пред судове.
“Руски агенти су свуда: у државним институцијама, правосудним телима, цркви. Међу њима има и заступника у парламенту, судија, свештеника и, наравно, цивила”, рекла је Ирина Федорив, главна уредница непрофитне медијске платформе Чесно.
Организација коју води Федорив досад је разоткрила више од 1.000 колаборациониста. Четрдесет и седам посто њих били су политичари, а 27 посто судије.
“Колаборационисти су се инфилтрирали у цели систем – полицију, судове и државу. Многи су приведени, много их је мање завршило на суду. То је зато што је систем корумпиран и труо. Под хитно га морамо реформисати. Још увек у парламенту седе чланови проруских странака. Имамо проруске судије. Зашто су они још на тим позицијама? Морамо их се решити. Уништићемо властиту земљу ако то не направимо”, објаснила је Федорив.
“Кртице” су свуда у Украјини – међу политичарима, судијама, лекарима, цивилима
Иако је рат у Украјини дубински и вероватно неповратно променио односе између Кијева и Москве, Русија у неким деловима Украјине још увијек игра велику и важну улогу.
Добар део становника источних предела Украјине прича руски, а старији Украјинци и дан данас гледају руске ТВ канале који подржавају Кремљ. Чак се и у популарној серије “Слуга народа” у којој је играо украјински предсједник Володимир Зеленски причало руски. До погоршања односа између Украјине и Русије дошло је након Револуције која се догодила 2014. године. Они су се додатно погоршали крајем фебруара прошле године када је Путин наредио напад на Украјину.
Бивши украјински председник Виктор Јанукович залагао се за време свог мандата за блиске односе Кијева и Москве. Након што је током споменуте револуције протеран из Украјине, Јанукович се скрасио у Русији где и данас живи. Украјина је уназад неколико година забранила више од 15 проруских политичких странака.
Чак је и портпарол Украјинске службе безбедности (СБУ) Артем Детјаренко рекао да се из ње морају отерати “кртице и издајници”. Додао је да то је један од најважнијих послова којим се СБУ тренутно бави.
“Међу високим државним функционерима има непријатељских агената”, рекао је Детјаренко.
Мушкарац који је Русима доставио важне информације о инфраструктури у Доњецкој области и који им је покушао доставити локације украјинских ракетних бацача недавно је осуђен на 12,5 година затвора.
“Стално тражимо колаборационисте и руске шпијуне и агенте. То нам је један од приоритета. Сарађујемо с локалцима. Проналазимо сведоке ратних злочина и слушамо приче о издајницима”, рекао је Детјаренко.
“Тешко је икоме веровати”
“Имате информације о колаборационисти или издајнику? Јавите нам се”, стоји на плакату на улазу у Херсон. Многи цивили знају особе које су помагале Русима.
Неки су на друштвеним мрежама ширили проруску пропаганду, а неки су шпијунирали своје комшије и суграђене. Украјинске власти су неке лако пронашли, али много је оних који још нису лоцирани.
Главна докторка Регионалне дечје болнице у Херсону Ина Холодњак рекла је за Фореигн Полицy да се јако разочарала када је сазнала да је с Русима сарађивао један њен дугогодишњи и цењени колега.
“Он је био једини лекар у болници које је пристао да ради с Русима. Чак им је предао и све наше документе”, рекла је Холодњак и додала да је он у међувремену побегао на територију коју контролишу Руси.
У тренутку када је почела окупација Херсона, Холодњак је имала око 300 пацијената. Данас их је тек неколико. Међу њима су и оболели од карцинома који више немају приступ потребним лековима. Већина их је напустила град чим су Руси у њега ушли. Херсон и дан данас муку мучи са струјом, водом и лековима.
Знајући да је такав потез потенцијално може коштати главе, Холодњак је Русима рекла да с њима неће сарађивати. Након што је ситуација у болници постала преопасна за рад, лекарка се неко време скривала. Чим су украјинске снаге ослободиле град, она се вратила на своје радно место.
“Морала сам признати самој себи да су колаборационисти свугде. Тешко је икоме веровати”, додала је лекарка.
“Пуно је рада пред нама”, рекла је главна уредница Чесног Ирина Федорив. Иако је њена организација невладина и независна, Чесно је током инвазије сарађивало с украјинским властима и обавјештајцима. “Критични смо према властима, али морамо с њима сарађивати. Времена су тешка. У рату смо и морамо се борити заједно”, рекла је Федорив.
