Рупа без дна наставља да гута! РТВ пропада незаустављиво, а руководство тражи још пара од државе

Од како је Копривица на месту првог човека РТВ, овај медиј бележи све веће расходе.

Главна медијска установа Радио-телевизија Војводине годинама се већ бори са финансијским проблемима. Иако је 6. јула 2016. године, када је дошао на место генералног диретктора ове куће, Миодраг Копривица обећао излазак из кризе и боље дане за РТВ, финансијски извештаји говоре да покрајинском јавном сервису не цветају руже. Напротив.

Од како је Копривица на месту првог човека РТВ, овај медиј бележи све веће расходе, док су приходи – све мањи.

– РТВ је за период јануар-септебар 2020. године остварила пословни губитак у износу од 77.885.000 динара (662.731 евра). Што представља разлику између пословних прихода у износу од 2.145.815.000 динара (18.258.961 евра) и пословних расхода у износу од 2.223.700.000 динара (18.921.693 евра) – наводи се у Финансијском извештају РТВ за период јануар-септембар 2020. године.

Да пословање “у минусу” није необично за РТВ показују и финансијски извештаји за претходне године.

Миодраг Копривица/Принтсцреен/Yоутубе/РТВ Војводина
Ова медијска кућа је 2019. годину завршила с губитком од 88,5 милиона динара (753.055 евра), чиме се укупан дуг попео на застрашујућих око 1,6 милијарди динара (око 13.614.565 евра). У Годишњем извештају о раду и пословању за 2018. годину наводи да је РТВ завршила ту годину са губитком од 339,5 милиона динара, што је за преко 200 милиона већи губитак у односу на 2017. То се догодило без обзира на чињеницу што су пословни приходи 2018. у односу на 2017. годину били готово исти (умањени су за 0,55 одсто).

Економска логика говори да се ради о повећању расхода односно, народски речено: несавесном трошењу новца.

Врх РТВ-а, на челу са генералним диретктором Миодрагом Копривицом и председником Управног одбора Јовом Радићем, би можда могао да оправда повећање расхода да постоји стратегија повећања квалитета програма који би временом довео до успешног пословања. Међутим, очигледно је да то није случај.

Наиме, ова медијска кућа бележи све мању гледаност. Према подацима у које је редакција 24седам имала увид, РТВ је само једном у последњих 16 месеци (у фебруару ове године) успела да постигне удео од 0,42% шера (СХР) на медијском небу Србије. Та бројка је већ у марту пала на 0,34%, а у априлу на 0,30%.

Овакав удео је скандалозно мали ако се зна да је у РТВ запослен неразумно велики број људи, али и колико је новца уложила држава Србија и Влада у ову кућу.

Бројке јасно говоре: РТВ преживљава од законом утемељених прихода – давања из буџета (900 милиона динара) и од наплате тв претплате. Ове две ставке чине око 96 одсто прихода.

Руководство РТВ се није показало способно ни за привлачење оглашивача, што говори чењеница да је од маркетиншких и других услуга, на пример 2019. године, покрајински јавни сервис приходовао једва 77,6 милиона динара (тек 49 милиона од телевизијских и радијских огласа) што чини мање од 3 одсто укупних прихода.

Поред тога, нова зграда РТВ коштала је право богатство, али то није спречило Копривицу да захтева још новца из буџета како би, наводно, опремио ову медијску кућу.

Све су то теме за посебну анализу којима ће се портал 24седам у будућности бавити, јер јавност у Србији мора да зна на шта водећи људи Радио-телевизије Војводине троше толики новац када се то уопште не одражава на квалитет програма, гледаност, као ни на финансијску ситуацију покрајинског јавног сервиса.

Крајње је време да се стане на пут бахаћењу и богаћењу неколицине људи

У разговору са некадашњим чланом Савета РЕМ (Регулаторног тела за електорнске медије) који је имао увид у пословање свих телевизија у Републици Србији сазнајемо да је случај РТВ-а преседан када су финансије у питању.

– То вам је исто када би нпр. Фоx, ХБО или нека домаћа телевизија нпр. Агро тв услед лошег опхођења менаџмента према компанији затражила од државе да јој донира средства за непотребно запослене кадрове или још горе за побољшање квалитета програма који из године у годину, и поред помоћи државе, опада – објашњава он на пластичном примеру.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Тагови:

Најновије