Русија „заврнула славину” Пољској и Бугарској, а једна земља страхује да је следећа: Украјинска криза показала пуну моћ руског гаса

Putin

После неколико месеци упозоравања, Кремљ је у среду прекинуо испоруку гаса двема државама Европске уније, напоменувши да би друге земље могле да буду следеће.

Овај потез означава драматичну ескалацију настојања Москве да ослаби колективну одлучност украјинских савезника који непрестано шаљу све веће количине оружја Кијеву и тиме га упорно подстичу да се бори против Русије.

Шта се десило и да ли је то изненађење?

Руски државни енергетски гигант „Гаспром“ саопштио је у среду да је обуставио испоруке гаса Бугарској и Пољској због неплаћања гаса у рубљама, што је председник Владимир Путин захтевао још прошлог месеца као одговор на оштре санкције које је Запад увео Москви због војне операције у Украјини. Европски купци осудили су Путинов захтев, рекавши да се њиме крше постојећи уговори, у којима је наведено да се плаћања обично договарају у доларима или еврима, и доводи у питање поузданост Русије као добављача.

Кремљу је требало скоро месец дана да испуни своје обећање да ће прекинути да снабдева гасом оне који не буду поштовали упутства.
Русија је један од највећих светских произвођача нафте и природног гаса, а Европа се у великој мери ослања на увоз из ове земље за снабдевање енергијом.

– Само током 2021. Европска унија је увезла 155 милијарди кубних метара природног гаса из Русије, што чини око 45 одсто увоза гаса у ЕУ и близу 40 одсто њене укупне потрошње гаса – наводи се у недавном извештају Међународне агенције за енергетику.

У међувремену, Бугарска је увезла више од 70 одсто свог природног гаса из Русије 2020. године, показују подаци ЕУ. Исте године Пољска се ослањала на Русију за око 45 одсто свог природног гаса.
Одлука о прекиду снабдевања Пољској и Бугарској уследила је дан након што су се Сједињене Америчке Државе и њихови савезници окупили у Немачкој да обећају да ће обезбедити више тешког наоружања Украјини која ојачава своју одбрану за оно што би могло да буде одлучујућа битка у источном региону Донбаса.

Русија је раније ове недеље љутито означила ову војну помоћ Запада, истакавши да он води „заступнички рат“ против ње, упозоравајући на опасности од трећег светског рата и нуклеарног сукоба. Такође је саопштено да из ваздуха врши ваздушне нападе на складишта оружја и војне залихе у Украјини.

Али Путин је очигледно увидео да тиме неће успети да се заврши посао.

– Кремљ види смањење испоруке гаса Европи као средство за разбијање консензуса у ЕУ и НАТО да Украјини да оружје. Сада видимо стално ширење рата како западне земље постају све више укључене у јачање одбране Украјине. Москва ће вероватно проширити употребу свог гаса као оружја којим ће одговорити на то – рекао је Джон Лоф, сарадник у лондонском истраживачком центру Четам хаус.

Најава је такође ставила тачку, једном заувек, на идеју да је продаја гаса Европи чиста пословна трансакција без политичких последица, рекао је Джонатан Ејал из института „Роyал Унитед Сервицес”, лондонског истраживачког центра за одбрану.

Да ли је Европа спремна да смањи зависност од руског гаса?

Европа се већ суочава са скоковима цена енергената који су погоршани руском војном операцијом у Украјини, остављајући многе потрошаче широм континента забринутим, а политичаре под притиском да ублаже кризу.

Зависност Европе од руских енергената била је спорна тема дебате, са руском нафтом и гасом који настављају да се сливају на континент, а новац се враћа у Москву без обзира на санкције. САД су прошлог месеца најавиле забрану увоза руских енергената, али неки од њихових савезника који се у великој мери ослањају на Русију у производњи енергије, попут Немачке, нису били вољни да следе њихов пример с обзиром на економске поремећаје које би то изазвало.

Кијев већ недељама позива своје међународне партнере да уведу глобалну забрану руског гаса и нафте како би „обуздали Русију“, док је украјински председник Владимир Зеленски оптужио европске земље које и даље купују руску нафту да зарађују новац од крви других људи“.

Европски званичници одржали су у среду хитне преговоре о гасу, а председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен осудила је потез Русије као покушај да се гас користи као инструмент уцене. Она је покушала да увери купце широм континента да се блок припрема за такав сценарио.

– Радили смо на томе да обезбедимо алтернативне испоруке и најбоље могуће нивое складиштења широм ЕУ – рекла је Фон дер Лајенова у саопштењу, не наводећи више детаља.

Пољска се смрзава

Заменик министра унутрашњих послова и администрације Пољске Павле Шефернакер изјавио је у четвртак да је неколико десетина општина остало без течног гаса због санкција које је Варшава увела руском енергетском гиганту „Новатеку“.

– У овом тренутку покушавамо да пронађемо начине да решимо овај проблем и обновимо снабдевање гасом области у које је гориво испоручивала руска компанија која је потпала под санкције – рекао је Шефернакер, пренели су медији.
Он је објаснио да је након увођења санкција „Новатекова“ подружница „Новатек грин енерџи“ обуставила испоруке гаса за неколико десетина пољских општина.

Министарство није могло унапред да обавести регионалне власти о санкцијама, јер су „одлуке о уврштавању фирми на листу предузећа обухваћених санкцијама донете иза затворених врата“, рекао је Шефернакер.

Да би обновиле снабдевање гасом, власти намеравају да заплене инфраструктуру у власништву руске фирме. Према речима заменика министра унутрашњих послова Мациеја Вонсика, група стручњака припрема материјале за премијера како би он „на основу закона о управљању кризама могао да донесе одлуку да пољске компаније преузму гасну инфраструктуру и снабдевају гасом ове општине”.

– Наравно, чудно је да је ова инфраструктура у рукама руске фирме – додао је Вонсик.

Ове недеље пољске власти су најавиле санкције за 50 руских правних и физичких лица, укључујући компаније „Акрон”, „Гаспром” и „Новатек”.

Бугарска се инати

Бугарски министар финансија и суоснивач владајуће партије „Наставићемо промене” Асен Васиљев изјавио је да се земља од фебруара припрема за прекид испорука руског гаса и да Грчка, алтернативни извор, већ истоварује течни природни гас из танкера.

Васиљев је навео да ће цена тог гаса бити око 20 одсто већа, као и да Бугарска неће прекидати транзит руског гаса у друге земље.
Бугарски премијер Кирил Петков изјавио је да су представници економских и политичких кругова у Бугарској дуги низ година штитили руске интересе. Између осталог, реч је о „Турском току“ на територији Бугарске, путем кога се доставља гас Србији и Мађарској.

Бугарска се, према његовим речима, такође одрекла гаса из Азербејџана, тако да у земљи није ни наступила диверзификација.

Премијер Бугарске изјавио је да они неће пристати на руске услове када је реч о плаћању гаса у рубљама.

– Морамо да делујемо заједно и брзо. Јер нећемо пристати на то. Нико нема право да једнострано мења услове уговора. Ако бисмо то прихватили, то би била прва пукотина у европској породици, а Бугарска неће бити узрок томе – изјавио је Петков за француски „Монд”.

Како је он даље објаснио, Бугарска има директне залихе за један месец уколико се околности не промене.

Молдавија у страху због дуга

Председница Молдавије Маја Санду признала је да њена земља нема начина да замени руски гас, изразивши наду да ће се испоруке „Гаспрома” наставити упркос неизмиреном дугу.

– Нашли смо се у веома тешкој ситуацији – рекало је Санду у интервјуу за телевизију Журнал у среду.

Уговор Молдавије са руским „Гаспромом” истиче 1. маја. Да би био продужен, земља мора да заврши ревизију свог огромног дуга за раније испоруке гаса. Али мало је вероватно да ће Кишињев испоштовати рок, пошто је раније тврдио да га је сукоб у Украјини спречио да ангажује страног ревизора да обави посао. Према „Гаспрому”, његов молдавски колега Молдовагас дугује му око 709 милиона долара.

– Не можемо да одустанемо од гаса када немамо другу алтернативу. Снабдевање струјом зависи и од гаса, тако да и овде нема алтернативе – истакла је председница.

Санду, која је дошла на власт 2020. године на основу обећања о европским интеграцијама, изразила је наду да се испоруке руског гаса неће зауставити и да земљи неће преостати ништа друго него да тражи даље испоруке.

Молдавија, бивша совјетска република од 2,6 милиона становника у сендвичу између Украјине и Румуније, има техничка средства да добије гас из других извора, али треба да пронађе добављача који би могао да предложи добар уговор на умерени рок, рекла је она.

– Али то је још теже када је у питању струја. Влада је раније расписала тендер за куповину, али је била незадовољна јер су понуде биле прескупе – објаснила је председница ове земље.

Раније овог месеца Молдавија се обратила „Гаспрому” како би добила померање и како би се испоруке гаса наставиле упркос томе што је питање дуга остало нерешено.

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије