Око 80 одсто Руса забринуто је за своје финансијско благостање, резултати су анкете истраживачког центра фокусираног на дезинформације и пропаганду Опен Миндс Инситуте (ОМИ), који додаје да је ово приметан скок од 30 поена у односу на последње истраживање у мају. Истакнуто је да Руси све више осећају тескобу и виде суморнију будућност због последица инвазије на Украјину, али да делови становништва очигледно остају одлучни.
У саопштењу послатом Еуронеwс-у, оснивач и извршни директор ОМИ-ја Свјатослав Хниздовски рекао је да би пораст „могао да укаже на тренд у коме реално стање у фрижидеру побеђује ТВ пропаганду, што, ако се настави, потенцијално доводи до повећаног незадовољства руског становништва.
„Суочавање са љутом и гладном гомилом могло би бити теже од суочавања са малом групом демонстраната који се противе владиним акцијама из моралних разлога, баш као што је то било у [руској револуцији] 1917, када су недостатак хлеба и друге несташице хране, у комбинацији са неуспесима на фронту, одиграле једну од критичних улога у друштвеним немирима“, написао је Хниздовски.
Додао је да само половина оних које је анкетирао ОМИ „верује да просечан грађанин има сва средства да живи добар живот у Русији.
Међутим, истраживачи на институту – који ради у партнерству са пет универзитета из САД-а и Велике Британије – приметили су да су на погледе Руса на њихове свакодневне изазове и будућност утицала њихова шира политичка уверења.
Истраживање је поделило руско становништво у четири различите групе на основу њиховог става према статусу кво: јастребови, лојалисти, умерени и либерали.
Тачно 84 одсто испитаника желело је да остане у Русији, али је 53 одсто оних које су назвали „либерали“ желело да се пресели у иностранство.
Нешто више од три четвртине ове друге групе, која се противила владајућем режиму, била је забринута због могућих ограничења напуштања земље, додаје се.
„Проратно оријентисани Руси су углавном задовољни својим животом упркос постојећим проблемима“, наводе истраживачи.
Међутим, „изливи анксиозности“ су почели да се појављују међу онима који су описани као „лојалисти“ – онима који се генерално слажу са циљевима владе, али могу довести у питање њена средства.
Без прецизних података колико је Руса побегло из земље
Медијски извештаји сугеришу да би број Руса који су побегли из земље од инвазије на Украјину у фебруару 2022. могао да се буде на стотине хиљада, иако је тешко доћи до прецизних података.
Еуронеwс је у јуну разговарао са руским емигрантима у Европи. Један саговорник из Санкт Петербурга, који је код куће протестовао против рата, рекао је да је побегао због интензивне репресије.
Студија ОМИ, за чије потребе је интервјуисано више од 1.000 људи у Русији, такође је дала неке резултате који су били у супротности са аргументима посматрача са Запада.
Испоставља се да санкције примењене након што је Русија извршила инвазију на Украјину немају значајног утицаја, осим неких проблема са преузимањем апликација и плаћањем путем Виса и МастерЦард-а, рекла је у одговору за Еуронеwс др Џејд Мекглин, која ради са ОМИ.
О ефекту западних санкција Русији се жестоко расправља. Њена економија је показала одређену отпорност и очекује се да ће расти 2023. године – за разлику од неких других великих европских економија, укључујући Немачку.
Ипак, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел рекао је у августу да санкцијама треба времена да функционишу. Извештај Еуронеwс-а из истог месеца открио је да постоји много рупа и пукотина у режиму санкција Запада који су омогућили Москви да заради милијарде.
Колико је критичара „специјалне операције“?
Тешко је разумети у којој мери Руси заиста подржавају рат, јер Кремљ жестоко потискује антиратно неслагање.
Критичари „специјалне операције“, како је позната у земљи, били су подвргнути великим новчаним казнама, хапшењима и директном насиљу, а један отац Рус је приведен због наводних антиратних цртежа своје ћерке у школи.
Елена Конева, истраживачица у руској компанији за испитивање јавног мњења ЕктремеСцан, у мају је навела анкете које показују поделу 50/50 између оних који подржавају рат и оних који су против њега.
Друге анкете показују да чак две трећине становништва то подржава.
На својој веб страници ОМИ напомиње да је „свестан могућих ограничења која намеће тренутни политички режим у Русији и напете друштвене атмосфере која може утицати на тачност и поузданост резултата анкета“.
Међутим, тврди се да је анкета „поуздан извор информација“ јер је учешће било добровољно и спроведено на мрежи, што значи да се испитаници осећају „безбедније“.
У писаном коментару, оснивач ОМИ-ја Хниздовски је рекао да су анкете такође поткрепљене са „опсежном анализом података друштвених медија“, укључујући испитивање 900 руских веб-сајтова, форума и истакнутих платформи друштвених медија, поред прегледа више од 140.000 коментара.
Русија сваке године троши милијарде на пропаганду, у великој мери интензивирајући сукоб тако што обликује перспективе руског друштва и чак допире до публике у другим земљама, наводи ОМИ.
