Док траје сукоб у Украјини између руске војске и украјинских нациста, паралелно је у току и пропагандни рат у којем западни медији шире најмонструозније лажи о Русији.
Руске оружане снаге су пре недељу дана отпочеле специјалну војну интервенцију у Украјини, а до сукоба је дошло пре свега из превентивно-заштитних разлога.
Наиме, од 2014. године руски народ у области Доњецка и Луганска био је под непрекидним нападима украјинских нациста. Осам година страдали су споменици руске културе и државности, али што је најгоре – гинули су цивили, обичан руски човек. Ситуација је постала неиздржива.
С друге стране, просечан грађанин неке европске (или светске) државе ово није могао сазнати. Западни медији о страдању Руса нису написали ни једно слово. Разлог њиховог ћутања о овоме можемо тражити у чињеници да су управо они посредно или непосредно умешани у поменути прогон руског народа у Украјини.
У Украјини настала руска држава
Свим слободомислећим људима на свету, који нису под утицајем западњачке пропаганде, било је јасно да највећа земља на свету и једна од највећих војних и економских сила света мора да реагује на такав третман свог народа ван својих граница. Тим пре што су Руси у Украјини аутохтони народ и што зачетак руске државности везујемо за овај простор (Кијевска Русија).
Нажалост, Украјина је у последњих неколико деценија постала оружје страних сила у слабљењу или бар дестабилизацији Русије. У том контексту треба тумачити и деловање неканонске тзв. Православне цркве Украјине која се самопрогласила аутокефалном угрожавајући тако верска права православних верника Украјинске православне цркве при РПЦ која на тим просторима постоји већ готово читав миленијум. Паралеле са тзв. Црногорском православном црквом су очигледне јер је исти принцип искоришћен за слабљење СПЦ.
Москва приморана да реагује
Свесна описане ситуације и застрашујуће лошег положаја свог народа у Украјини, руска власт је пуних осам година позивала на мир, смиривање тензија и поштовање Минског протокола. Кремљ је трпео агресију украјинских неонациста потпомогнутих западним НАТО менторима колико ниједна држава не би.
На крају, када терор више није могао да се издржи, руски народ доњецке и луганске области се пробудио: проглашена је независност ДНР и ЛНР. Москва је убрзо признала независност ДНР и ЛНР и по њиховом позиву пружила заштиту новопроглашеним републикама.
Оружана дејства нису се задржала у оквирима ДНР и ЛНР али јесу у оквиру државе Украјине. Свима је јасно да она нису у циљу руске територијалне експанзије нити некавих руских империјалистичких тенденција, већ, пре свега, у циљу осигурања Русији обећане војне неутралности Украјине, односно, удаљењу НАТО снага из Украјин и у намери обезбеђења бољег положаја руског народа у овој држави.
Западњачка пропаганда шири дезинформације
Док траје сукоб у Украјини између руске војске и украјинских нациста, паралелно је у току и пропагандни рат у којем западни медији шире најмонструозније лажи о Русији и руском народу. Друштвене мреже и масмедије преплавиле су лажне вести које показују разне ратне светске догађаје и природне катастрофе, које се представљају као разарања у Украјини која је починила руска војска. Циљ ове пропаганде је, свакако, приказивање Русије као негативца у овим дешавањима, иако је истина сасвим супротна.
На свим западним каналима говори се да руска акција није успела. Ипак, ситуација са терена говори нешто друго.
Тактика „обруча“
Руска армија је изабрала тактику опкољавања главнице украјинских снага. Обруч се стеже из два правца, из правца Харкова и са стране Крима. Исправност ове тактике потврђују и пад Купјанска и Бердјанска.
Све је осмишљено „као из уџбеника“. Руске снаге стварају својеврсне „обруче“. То није Наполеонова тактика „удара стиснуте песнице на једном месту“. Ово се више може упоредити са пруском тактиком разбијања непријатељских снага на неколико мањих група. Нју су први пут применили Немци 1870. године, затим Јапанци 1904. године када су блокирали луку Порт Артур, а потом и генерали Вермахта.
Највећи обруч сада се прави код Маријупоља, тамо где су се утаборили украјински нацистички батаљони. Кијев се за сада налази у полублокади. Опкољен је са запада, дуж десне обале Дњепра. На левој обали налазе се украјинске снаге, али не могу да предузму одлучније кораке, зато што је главница њихових трупа концентрисана код Харкова и Доњецка. Руске снаге настављају концентрацију трупа на неопходним тачкама, важним за затварање обруча.
План руског генералштаба није да се уз максимално коришћења војних потенцијала пробију до Кијева, окруже украјинске јединице, разбију пронацистичке снаге, придобију умерене украјинске војнике и приморају Зеленског на капитулацију. Све се ради да се минимализују цивилне жртве, неизбежне приликом сваког оруженог сукоба.
Руска победа сасвим близу
Због свега наведеног некоме се можда чини да је руска офанзива некако застала. Међутим, истина је да све иде по Путиновом плану. Украјинска одбрана је разбијена на више сектора. Обруч око непријатеља се све више стеже. Губици у Руској армији свакако постоје, али су они занемарљиви у односу на скоро па сасвим уништену украјинску војну инфраструктуру. Све ово је могло да се види 2014. године под Иловајском, само што су сада размере операције многоструко веће.
С друге стране, западна пропагандна машинерија шири дезинформације о томе да је акција руске војске застала. То апсолутно није тачно, јер се све одвија управо онако како је и замишљено. Руска победа је сасвим близу и у то ће се убрзо уверити цео свет.
