Светски дан срца – „Користи своје срце да би се повезао са другим срцима”

Svetski dan srca

Сваке године у свету 17,9 милиона људи премине од последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Кардиоваскуларне болести годишње однесу око 52 хиљаде живота у Србији, што указује на то да је реч о најучесталијим болестима са водећим узроком смртности и међу грађанима наше земље.

Светски дан срца (29. септембар) установљен је 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова одговорне за скоро половину свих смртних исхода од хроничних незаразних болести, али и да би се скренула пажња на то како да сачувамо своје срце уз корекцију лоших животних навика.

Овогодишњи слоган Светског дана срца је „Користи своје срце да би се повезао са другим срцима”.

  • Када је Србија у питању, око 52.000 људи, према званичној статистици Института за Јавно здравље републике Србије „Др Милан Јовановић Батут“, премине на жалост од кардиоваскуларних болести. То је негде практично – сваки други преминули јесте од кардиоваскуларних болести. То укључује шлог, мождани удар, срчани удар, значи инфаркт, и још неке врсте болести срца и периферне артеријске болети, сва три ентитета. Али је све то последица артериосклерозе као основне болести, то је оно што је проблем – значи један дегенеративни и делом запаљенски, али у суштини, долази до таложења и стварања акумулације лошег холестерола, оксидисаног холестерола, то је основа болести, рекао је у Јутарњем програму РТС-а проф. др Синиша Стојковић, начелник Одељења за интервентну кардиологију Клиничког центра Србије, и председник Удружења кардиолога Србије.

Др Стојковић међутим наглашава, да, када је позиција Србије по том питању, у односу на друге државе, много боља него пре пет до десет година. Србија је била трећа у Европи по смртности од кардиоваскуларних болести.

  • Преко 56 посто је била смртност пре једно шест, седам година. Данас је између 51 и 52 посто, има тренд опадања, што је јако добро. Томе су допринеле акције, прича и усвајање најсавременијих водича за лечење таквих болести. Морате имати на располагању и све друго – и технику, технологију, знање и лекове… Ако имате све то, то иде својим током, ми пацијентима пружамо најбоље могуће. Дефинитивно је све доступно у нашој земљи. У ситуацији због ковида се трудимо максимално. Тренутно смо на осмој позицији у Европи, објаснио је добар тренд др Стојковић.

Жене су заштићеније од мушкараца

Када је реч о превенцији и факторима ризика, др Стојковић каже да је основа свега промена начина живота. Наводи променљиве факторе ризика међу којима су високи притисак, пушење, повишен холестерол, дијабетес. Ту су и гојазност и стрес.

Непроменљиви фактори су старење, пол, и генетско наслеђе. Жене су три до четири пута, током генеративног периода, заштићеније од кардиоваскуларних болести у односу на мушкарце.

Др Стојковић је указао и на симптоме на које треба на време обратити пажњу и због којих се треба јавити лекару.

  • То су бол у грудима, класична ангина пекторис, стезање, притисак и печење у грудима када се иде узбрдо и носи нешто тешко, које се шири на врат, рамена, леђа… Дешава се да људи дођу касно, али мождани и срчани удар су непредвидиви, ту се дешавају скоковите промене. Кажу да 50 посто пацијената дође први пут са инфарктом. Саветујем сваког пацијента да пита све што га занима, додао је др Стојковић.

Када је реч о превенцији, најважнији савет је – промена начина живота. На првом месту је апсолутни прекид пушења.

  • Број два је промена исхране, која подразумева редукцију телесне тежине, више поврћа и воћа, мање црвеног меса, више рибе и – вежбање, саветује др Стојковић, и додаје да се препоручује око 150 минута вежбе недељно (пет дана по 30 минута).

Ковид и здравље срца

Већ годину и по дана светске здравствене организације прате утицај ковида 19 на кардиоваскуларни систем. Др Стојковић каже да се сада зна да постоји директан и индиректан утицај ковида на срце.

  • Директно доводи до запаљења срчаног мишића и срчане кесе, па је то директно миокардитис и перикардитис заједно, и то је два до четири посто. Срећа је да већина пацијената нема симптоме. Кажу да само 450 на милион инфицираних има неке симптоме од запаљења срчаног мишића, тако да то није много често, каже доктор.

Додаје да је друга варијанта директног утицаја такав да се „производи нешто што личи акутни коронарни синдром, на врсту инфаркта, не тако често, али, како каже, и не тако ретко.

Болница у Батајници, захваљујући потпуно опремљеној сали, прима пацијенте који болују од ковида и од инфаркта.

  • Студије су показале да на жалост, ти пацијенти имају три пута гору прогнозу од оних који немају такву врсту симптома везаних баш за срчани мишић у ковиду, изјавио је др Стојковић.

Говорећи о вакцини против ковида 19, наводи да не постоји идеална вакцина.

  • Ако је упоредите са вакцином за грип, она је сигурно боља, и у том смислу је јако препоручујем, нарочито старијима и свим срчаним болесницима, закљулио је доктор Стојковић.
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Тагови:

Најновије