Свечана академија поводом 90 година Катедре за ваздухопловство Машинског факултета у Београду

Mašinski fakultet

Катедра за ваздухопловство Машинског факултета у Београду, ове године обележава 90 година од када је, давне 1931. године, на Техничком факултету Универзитета у Београду основана Катедра за аеронаутику.

Свечана академија поводом овог значајног јубилеја биће одржана у уторак, 21. децембра са почетком у 18 часова, у Свечаној сали (сала 211/ИИ) Машинског факултета у Београду.

Свечано обележавање 90 година Катедре за ваздухопловство званично ће почети у 17.30 за када је предвиђено отварање пратеће изложбе.

Због актуелне епидемолошке ситуације свечаност ће бити одржана у најужем кругу званица, а за све заинтересоване биће омогућен и директан пренос Свечане академије на YОУТУБЕ каналу Машинског факултета.

Почетак образовања машинских инжењера у Србији

Машински факултет у Београду, као највећа и најстарија институција у области образовања инжењера машинства у Србији и на Балкану, једини школује високостручне кадрове у области ваздухопловства.

Датум који се везује за почетак високошколског образовања у области машинства је 20. децембар 1873. године, када је на Техничком факултету Велике школе у Београду уведен предмет – Механика и наука о машинама. Неколико година касније (1880.) издваја се као засебан предмет “Наука о машинама”.

Одлуком Министарства просвете и црквених послова, од 24. новембра 1887. године, за хонорарног професора “Науке о машинама” постављен је инжењер Светозар Зорић, који је, све до пензионисања, 1925. године, био на челу колегијума у Одсеку за машинске инжењере.

Уредбом тадашњег Министарства просвете, 1897. године, на Техничком факултету се формирају три одсека: Грађевински, Архитектонски и Машинско-технички одсек, са 11 предмета, међу којима је и предмет “Наука о машинама”. Три године касније (1900.) Машинско-технички одсек мења назив у Одсек за машинске инжењере.
Током школске 1903/1904, године Технички факултет је похађало укупно 58 ученика. На другој страни океана, браћа Рајт изводе први моторни лет чиме је започела ваздухопловна ера новог века.

После мајског преврата, период од 1903. до 1914. године обично се сматра златним периодом српског парламентаризма и уопште политичког, привредног и културног живота, а затим почиње Први светски рат.

Осам година након формирања одсека на Високој школи, 27. фебруара 1905.године, усвојен је Закон о универзитету, а Велика школа прераста у Универзитет у Београду.

Увођење предмета “Авијатика” и формирање Ваздухопловне групе

Након Првог светског рата, Србија је исцрпљена. Стручни кадар је знатно проређен, што школовање инжењера враћа на почетак. Ипак, 1919. године у наставне планове се уводи предмет “Авијатика” са фондом часова 1+0 (час предавања недељно без икаквих вежби).

Три године касније, 1922., Одсек за машинске инжењере прераста у Машинско-електротехнички одсек. Студенти Машинско-електротехничког одсека су могли да се опредељују за једну од четири групе: Машинску групу, Технику јаке струје, Технику телекомуникација и за Ваздухопловну групу.

Оснивање Катедре за аеронаутику

Савремени појам катедре није постојао до Опште уредбе о Универзитету која је донета 12.12. 1931. године. Општом уредбом прописује се број и назив катедара на техничким факултетима, а Катедра за аеронаутику (данас – Ваздухопловство) заведена је под редним број 25.

Према декрету Техничког факултета од 17. априла 1935. године на Катедри за аеронаутику су изучавани следећи предмети: Механика лета, Статика ваздухоплова, Грађење и погон летелица и Лаки мотори. Редовна настава на Катедри за аеронаутику почела је школске 1937/38. године.

Катедра за ваздухопловство данас

Катедра за Ваздухопловство је једна од 25 катедри на Машинском факултету, а обрзовање ваздухопловних инжењера спроводи на свим нивоима студија – основним, мастер и докторским академским студијама.
Ваздухопловство у себи интегрише велики број различитих научних дисциплина. Пратећи савремене технолошке трендове, који подразумевају знање и искуство у области информационих технологија, Катедра за ваздухопловство, поред образовања ваздухопловних стручњака на Модулу за ваздухопловство, образује и стручњаке у области информационих технологија на Модулу – Машинство и информационе технологије.

Од 1931. године до данас, Катедра је ишколовала укупно 3032 ваздухопловца и то: 2418 дипломираних инжењера машинства (ваздухопловног одсека, потом ваздухопловног смера, па одсека за аеротехнику, па аерокосмотехнике и на крају ваздухопловства), 259 мастер инжењера машинства (186 у области ваздухопловства и 73 у области информационих технологија), затим 229 магистара техничких наука и 126 доктора техничких наука у области ваздухопловства.

Катедра броји 23 члана, од којих је 15 наставника (7 редовних професора, 4 ванредна професора и 4 доцента), 5 сарадника и 3 лаборанта. Поред неоспорног интелектуалног потенцијала, Катедра поседује и значајне лабораторијске капацитете. У свом саставу има 10 лабораторија, међу којима су Лабораторија за аеротехнику, Лабораторија за надзвучну аеродинамику, Лабораторија за опрему и системе ваздухоплова, Лабораторија за пропулзију, Лабораторија за конструкцију и чврстоћу, Лабораторија за аероеластичност, Лабораторија за прорачунску аеродинамику, Лабораторија за компјутерску анализу конструкција, Лабораторија за композитне конструкције и Лабораторија за компјутерске и информационе технологије.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије