У Њујорку је одржана седница Савета безбедности УН на којој се расправљало о шестомесечном извештају Унмика о Косову и Метохији. Седница је била отворена за јавност, а Србију је представљала премијерка Ана Брнабић.
Ана Брнабић је упозорила да власти у Приштини спроводе кампању систематског насиља и ускраћивања права Србима на Косову и Метохији. Срби на КиМ изложени су, како је истакла, политичком, правном, институционалном и физичком насиљу.
Србија, нагласила је Брнабић, континуирано и изнова изражава забринутост због опасности које могу проистећи из одбијања Приштине да испуни обавезе преузете у дијалогу са Београдом, уз посредовање ЕУ.
„Тренутна ситуација на терену је неизбежна последица низа више од дванаест једностраних акција Приштине“, поручила је премијерка.
Бранбић је такође указала на неопходност успостављања ЗСО и на то да се нови избори на северу Косова одрже што пре, као део напора за деескалацију.
„Покушаћу да се уздржим од претерано бирократског језика и изнесем наше ставове – на јасан и директан начин – једноставно зато што је ситуација у протекле две године, а посебно у последњих 12 месеци, постала толико озбиљна да сви треба да покушамо да разумемо, не као политичари, већ пре свега као људи, шта се дешава и куда даље, да бисмо онима на КиМ који свакодневно страдају пружили бар трачак наде, макар трачак наде да је стабилност и дугорочни мир заиста могући“, навела је Брнабић.
Рекла је да, из онога што се види на терену, администрација у Приштини има три кључне поруке за Србе, неалбанце и међународну заједницу.
„Прва порука је: Они Срби који су отишли после 1999. године или током етничког чишћења, погрома, 2004. године, не треба да се враћају. Нису добродошли. Дубоко је узнемирујуће, жалосно, али и срамотно, да КиМ остаје, према релевантним извештајима УН, територија која, у поређењу са свим постконфликтним територијама у целом овом нашем лудом свету, има најмање повратника. Мање од два одсто расељених вратило се на КиМ. Ово није случајно“, рекла је Ана Брнабић.
Како је додала, ако покушају да се врате, обично виде да им је неко незаконито запленио приватну имовину.
„Они, затим, иду код власти да пријаве узурпацију и траже помоћ, надајући се правди и правичности. У већини случајева, уместо да добију помоћ, они буду ухапшени и заврше у затвору“, навела је.
Друга порука која се шаље Србима на најбруталније начине јесте, како је рекла, да они који су одтали треба да оду. Истиче да се на Косову види свакодневно свеобухватно политичко, правно, институционално и физичко насиље над Србима.
„Људски гледано, апсолутна прекретница када су сви схватили да Приштина жели да Срби оду, није био покушај убиства 11-годишњег детета Стефана Стојановића и његовог 21-годишњег рођака Милоша, док учествују у божићној литији у Готовуши, код Штрпца. Не. То је, наиме, био дан када је Азем Куртај, који је починио овај гнусни злочин пуцања на децу на Божић и који је припадник тзв. Косовских безбедносних снага (које су, иначе, нелегална формација по чл.15. Резолуције СБ УН 1244), пуштен као слободан човек“, навела је Брнабић.
Додала је да је 11 одсто Срба напустило север Косова од када је Аљбин Курти дошао на власт.
Као трећу поруку коју званичници Приштине шаљу Србима и међународној заједници, брнабић је озбачила то да се поручује да постигнути споразуми неће бити спроведени.
„Како се у овом Извештају јасно каже, као и у свим осталим у протеклих 10 и више година, ни реч о Бриселском споразуму, првом споразуму о нормализацији, није спроведена од стране Приштине.
Ово треба да се промени. Крајње време за успостављање ЗСО је прошло пре 5-6 година, али ипак – ово је нешто што треба да се уради. ЗСО је незаобилазан елемент на коме почива имплементација било којих даљих споразума“, навела је премијерка Србије.
„Приштина подривала све што је постигнуто бриселски споразумом“
Рекла је и да је Приштина у последњих 12 месеци активно подривала све што је постигнуто Бриселским споразумом и говорила о томе што је Курти сменио команданта Регионалне полицијске управе Север, и што је Приштина покушала да одузме лиценцу Телекому.
Такође је указала и да Приштина крши споразуме забраном кретања робе српског порекла и да као директну последицу Срби и друго неалбанско становништво на КиМ све теже долазе до хране и лекова.
Говорећи од аљим ескалаторним потезима Приштине, брнабић је рекла да је криза ескалирала 24. септембра када је дошло до оружаног сукоба у селу Бањска и околини.
„Истраге су у току како би се дали сви одговори и расветлиле све нејасноће у вези са овим догађајима, укључујући и начин на који су два од три преминула Србина изгубила животе, што је изгледа било хладнокрвно погубљење након што су се предали. Одговорно тврдим да ни Београд, ни безбедносне структуре Србије нису имале никакве везе са овим догађајем и спремни смо да међународној заједници пружимо све информације и доказе који су данас доступни да потврдимо ову изјаву“, рекла је она.
Поручила је да Србија жели имплементацију свих претходних споразума, безбедност за све људе на Косову, да се залаже за принципе међународног права, и да жели мир и стабилност.
Хајде да заједно предузмемо кораке да спречимо да криза потпуно измакне контроли. У овом тренутку, најрационалнији приступ би био да КФОР, у складу са својим мандатом према Резолуцији 1244 СБ УН, привремено преузме пуну одговорност за безбедност на северу КиМ. УНМИК би могао да одигра значајну улогу у овом процесу. Дијалог је једини начин да се реше проблеми Косова и Метохије. И могу само да кажем да ће Београд и поред свих потешкоћа остати привржен“, рекла је Брнаабић.
Шефица мисије УН на Косову: Ситуација може да се превазиђе једино кроз компромис
На почетку је Извештај о раду Унмика од 19. марта до 18. септембра представила шефица мисије УН на Косову и Метохији Каролин Зијаде. Она је рекла да су у данима и месецима који су претходили догађајима на Косову 24. септембра претходиле политичке и безбедносне тензије на северу Косова које су се стално повећавале у одсуству опипљивих резултата дијалога пок окриљем ЕУ. Како је рекла, састанак на високом нивоу 14. септембра није довео до консензуса о примени ранијих споразума и пропуштена је прилика да се стране конструктивно укључе у рад на омплементацији обавеза.
„Обе стране су размениле запаљиве и јавне оптужбе и тако нарушиле крхе канале комуникације између заједниц ана Косову и између политичких вођа Београда и Приштине“, рекла је Зијаде.
Навела је да се током разговора са многим странама сусрела са осећањем фрустрације због неизвесне будућности. Како је рекла, кораци уназад, као што су бојкот локалних избора на северу од стране Срба, довели су до питања одговарајућег политичког заступања и до ужасног насиља 29. маја.
„Тренутна политичка ситуација може да се превазиђе једно кроз компромис у дијалогу Београда и Приштине. Деескалаторне мере су кључне да би се смањиле тензије“, рекла је и додала да се нада да ће се обе стране вратити на пут ка будућности и са чврстим обавезама, односно да ће обе стране поново обећати да ће потпуно спровести све ранијхе усвојене споразуме, да ће радити на оснивању Заједнице српских општина.
„То треба да се започне без одлагања и без икаквих услова и да се спроведу сви други кључни спроазуми“, навела је Зијаде.
Напоменула је да би требало имати на уму да, ако се не оставри компромис, то ће негативно утицати на живот обичног народа. Такође је рекла да одлагање спровођења споразума доводи од одлагања донаторске конференције ЕУ која је била предвиђенаа споразумом у фебруару.
Генерални секретар УН је уочи седнице објавио део извештаја о КиМ, где је позвао Београд и Приштину да се уздрже од једностраних потеза који би могли да доведу до даље ескалације тензија на Косову и Метохији.
Такође је рекао да и Београд и Приштина треба да се врате дијалогу под окриљем ЕУ и да примене све до сада постигнуте споразуме.
Изразио је и очекивање да ће убрзо доћи до одржавања превремених локалних избора на северу Косова, на којима ће учествовати и Срби.
Османи тражи да међународна заједница покаже „стратешку јасноћу“
Косовска председница Вјоса Османи је на данашњој седници затражила да да међународна заједница покаже „стратешку јасноћу“ поводом ситуације на Косову и Метохији и уведе „јасне мере против српског руководства“.
Додала је да од Србије треба тражити да сарађује у истрази о дешавањима у Бањској и да испоручи одговорне за напад на косовску полицију, као и да је потребно појачати безбедност на административној линији, рекавши да би такве мере биле „вид одвраћања“, као и да би обезбедиле мир на Западном Балкану и у целој Европи.
Она је од међународне заједнице за Косово затражила и „безбедносне гаранције у оквиру евроатлантског безбедноског оквира“.
Говорећи о дешавањима у Бањској 24. септембра, Османијева је рекла да је Косово било жртва „акта агресије“ и, истовремено, оптужила да Београд финансира, обучава, наоружава и пружа политичку подршку „паравојним формацијама и терористичким групама“.
„Оно што се десило 24. септембра није био напад само на Косово, већ план да се дестабилизује цео Западни Балкан“, навела је, додавши да је одговор међународне заједнице био јединствен у осуди напада на припаднике косовске полиције.
Османи је оптужила Србију и председника Александра Вучића да крију „праве намере“, рекавши да Србија жели „више територије“ и да је то забрињавајуће.
Током говора пред Саветом безбедности УН, Османи није директно поменула Заједницу српских општина на чијем формирању инсистирају и Београд и међународна заједница, али је рекла да је Приштина спремна да „учини још више за српску заједницу на Косову“.
„Међутим, нећемо дати Србији инструменте путем којих би уништила животе Срба који живе на Косову и покушала да поткопа наш суверенитет и територијални интегритет“, поручила је Османи.
Позиви Београду и Приштини да се врате дијалогу
Представници земаља чланица Савета безбедности Уједињених нација вечерас су позвали Београд и Приштину да се врате дијалогу под окриљем Европске уније.
Представник Кине рекао је да Кина подржава Београд и Приштину у постизању обострано прихватљивог решења у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН, кроз дијалог и консултације и нагласио да би у том процесу требало у потпуности да се поштују суверенитет, независност и територијални интегритет Србије.
„Не би требало да постоје двоструки стандарди“, рекао је он. Он је рекао да је позициија Кина о ставу према КиМ консзистентна и јасна и истакао да је успостављање Заједнице српских општина важна компонента Бриселског споразума.
Представник САД поновио је посвећеност САД одржавању стабилности на Западном Балкану и поручио да САД снажно осуђују насиље које су, како је навео, извели наоружани нападачи 24. септембра на северу КиМ.
Он је оценио да је „напад 24. септембра открио директну претњу по безбедност косовских грађана и угрозио особље НАТО и ЕУ“ и затражио пуну одговорност извршиоца у складу са владавином права. Представник САД је рекао да појединци треба да буду изручени или кривично гоњени.
Позвао је Београд и Приштину да се одмах врате дијалогу под окриљем ЕУ и предузму конкретне кораке за напредак.
Заменица сталног представника Француске у Савету безбедности Уједињених нација Натали Естивал-Броудхерст рекла је вечерас да Београд и Приштина морају што пре да се врате за преговарачки сто и дијалог под окриљем Европске уније.
„Политичка ситуација се погоршава на Косову, посебно у последњих шест месеци. Догађаји од 24. су само последњи пример. Француска осуђује те инциденте, и нада се да ће одговорни бити изведени пред лице правде. Србија и Косово морају безусловно да се врате дијалогу под окриљем ЕУ да би нормализовали односе. Очекујемо од страна да ће поштовати своје обавезе и имплементирати све одредбе из ранијих споразума“, рекла је Естивал-Броудхерст.
