Лоше држање тела, крива кичма, гојазност, најчешћи су здравствени проблеми основаца, али и средњошколаца у Србији. Истраживања Института Батут показују да је данас свако осмо дете гојазно, док је свако пето предгојазно. Лекари годинама упозоравају да се мора нешто хитно предузети јер су деца физички слабо активна, једу нездраву храну, слободно време углавном проводе испред екрана – користе телефон, ТВ, рачунар.
Реаговале су просветне власти и од наредне школске године планирано је увођење софтвера, односно информационог система за праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у свим школама. Наставници ће тестирати ученике, податке ће убацивати у софтвер и на основу добијених резултата препоручиће које вежбе ђаци треба да раде у школи и код куће.
Гојазност код деце и тинејџера попримила је данас епидемијске размере. То је и предуслов за настанак многих других болести – кардиоваскуларних болести, високог крвног притиска, шећерне болести.
У Министарству просвете за Еуронеwс Србија кажу да би софтвер за праћење физичког развоја код деце требало да заживи у свим основним и средњим школама у Србији од следеће школске године. Наводе да је то у складу са Акционим планом за спровођење Стратегије развоја образовања и васпитања у Србији до 2030. године.
„Софтер ће пратити физички развој и развој моторичких способности ученика почев од трећег разреда основних школа (у прва два разреда предвиђено је само праћење физичког развоја ученика), као и свих средњих школа“, кажу у Министарству.
Како ће то изгледати у пракси
У пракси ће то изгледати овако: учитељи и наставници физичког и здравственог васпитања на почетку школске године (септембар-октобар) и на крају сваке школске године (мај) радиће тестирања ученика. Добијене резултате тестирања обрађује софтвер и приказује резултате. На основу добијених резултата наставник физичког препоручује које вежбе ученик треба да ради код куће, напољу, са вршњацима и породицом.
Лоше држање тела, крива кичма, гојазност, најчешћи су здравствени проблеми основаца, али и средњошколаца у Србији. Истраживања Института Батут показују да је данас свако осмо дете гојазно, док је свако пето предгојазно. Лекари годинама упозоравају да се мора нешто хитно предузети јер су деца физички слабо активна, једу нездраву храну, слободно време углавном проводе испред екрана – користе телефон, ТВ, рачунар.
Реаговале су просветне власти и од наредне школске године планирано је увођење софтвера, односно информационог система за праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у свим школама. Наставници ће тестирати ученике, податке ће убацивати у софтвер и на основу добијених резултата препоручиће које вежбе ђаци треба да раде у школи и код куће.
Гојазност код деце и тинејџера попримила је данас епидемијске размере. То је и предуслов за настанак многих других болести – кардиоваскуларних болести, високог крвног притиска, шећерне болести.
У Министарству просвете за Еуронеwс Србија кажу да би софтвер за праћење физичког развоја код деце требало да заживи у свим основним и средњим школама у Србији од следеће школске године. Наводе да је то у складу са Акционим планом за спровођење Стратегије развоја образовања и васпитања у Србији до 2030. године.
„Софтер ће пратити физички развој и развој моторичких способности ученика почев од трећег разреда основних школа (у прва два разреда предвиђено је само праћење физичког развоја ученика), као и свих средњих школа“, кажу у Министарству.
Како ће то изгледати у пракси
У пракси ће то изгледати овако: учитељи и наставници физичког и здравственог васпитања на почетку школске године (септембар-октобар) и на крају сваке школске године (мај) радиће тестирања ученика. Добијене резултате тестирања обрађује софтвер и приказује резултате. На основу добијених резултата наставник физичког препоручује које вежбе ученик треба да ради код куће, напољу, са вршњацима и породицом.
профимедиа
Према протоколу, пре него што приступе тестирању ученика, наставници су у обавези су провере да ли су ученици здравствено способни за то.
„У складу са новим концептом у праћењу физичког развоја и моторичких способности, добијени подаци са тестирања доводе се у индиректну везу са добрим здрављем деце и младих“, наводи се у Министарству.
Софтверски добијени подаци о сваком ученику неће се користити за оцењивање ђака и резултати не служе ни за какву класификацију или селекцију ученика. Циљ је да се прати свако дете и промовише значај физичког вежбања због здравља.
Покретање софтвера је део реформе програма физичког васпитања, који је почео 2017. године Овај систем праћења „пешке“, без софтвера, успостављен је већ код старијих основаца и средњошколаца, а наставници на основу таблица референтних вредности, воде радни картон за сваког ученика који садржи податке са тестирања. Такође, дају препоруке ученицима како да побољшају или одрже ниво моторичких способности.
„Софтвер ће омогућити наставнику једноставнији унос података, брже повратне информације до ученика и родитеља, континуирано праћење физичког развоја и моторичких способности ученика током школовања, ефикаснији рад на унапређењу мера за побољшање физичког статуса од интереса за здравље ученика, као и праћење тренда развоја ученика којима предаје“, наводе у Министарству.
Марковић: Праћење преко ес дневника
Мирослав Марковић са Факултета за спорт каже да је поражавајући податак да се само 13 одсто деца бави спортом.
Он је за К1 рекао да подржава одлуку школа да се забрани употреба мобилних телефона на часу, али да подржава њихову примену у функцији вежбања.
Објашњава да су наставници физичког васпитања израдили стручно упутство, где се јасно и прецизно дефинише употреба мобилног телефона на часу.
„Слажем се да га треба ограничити, али га можемо ставити и у функцију вежбања, тако што ће овај софтвер захтевати одређену апликацију, коју ће дете имати инсталирану на свом телефону, па ће наставник и родитељ, моћи да прате његову дневну физичку активност“, рекао је Марковић и напоменуо да је софтвер урађен у складу са законом о заштити података личности.
Истиче да ће свако дете имати своју шифру и да нико, сем њега, родитеља, министарства по потреби, и наставника, неће имати увид у те податке.
„Родитељ ће резултате напредовања или стагнацију, моћи да види у електронском дневнику и тачно ће знати да ли је дете напредовало у смислу кардио респираторне издржљивости, снаге, гипкости и слично“, наводи Марковић.
