Спајић пронашао „формулу“ до 49 посланика? После „ресетовања“ преговора нова влада Црне Горе на помолу

Spajić

Након четири месеца од ванредних парламентарних избора и два од када је добио мандат за састав нове владе, Милојко Спајић је после много проблема, како се чини, коначно привео посао крају. Црна Гора би тако, како преносе подгорички медији, требало да добије владу уз подршку коалиције За будућност Црне Горе која неће бити део извршне власти. Без места у влади изгледа да ће остати Бошњачка странка, али би Грађански покрет УРА можда могао да се нађе у њој, након што је лидер Дритан Абазовић потврдио да је добио позив за састанак са мандатаром.

Према писању подгоричких медија, мандатар Милојко Спајић ће за формирање 44. владе највероватније обезбедити подршку од најмање 49 посланика, а влада ће имати 18 министарстава. Иако је Спајић у августу поручио да Коалиција За будућност Црне Горе (ЗБЦГ) дефинитивно неће бити део новог кабинета, а претходно је искључио могућност преговора и са Грађанским покретом УРА, чини се да је дошло до преокрета.

Спајић је, према писању тамошњих медија, договорио са коалицијом За будућност Црне Горе (ЗБЦГ) мањинску подршку, кабинету у ком би били Покрет Европа сад (ПЕС), мањинске странке и Социјалистичка народна партија (СНП). За узврат ЗБГЦ добија позицију шефа парламента, а најизгледнији кандидат за ту позицију биће Андрија Мандић.

Милојко Спајић од половине јуна 2023. године води преговоре о формирању нове владе. Имајући у виду да је преостало мање од месец дана Уставом прописаног рока за састављање, а да ниједна комбинаторика за обезбеђивање подршке од 41 посланика није била успешна услед различитих условљавања унутар и ван ПЕС-а, као и искључивости мандатара када су у питању ГП УРА и коалиција ЗБЦГ и коалиција око ДПС-а, ово је у потпуности изнуђено решење, рекао је за Еуронеwс Србија Марко Пејовић, програмски директор невладине организације УЗОР.

„Разлог за преокрет у ставу мандатара је неупитан – коришћење крајњих и најмање пожељних решења како би се избегли поновни ванредни избори односно искористила последња шанса за формирање нове владе. Мандатар Спајић је био принуђен на ресетовање преговара и укључивање коалиције ЗБЦГ и ГП УРА у договор, која подразумева и нову расподелу позиција у оквирима извршне и законодавне власти“, рекао је он.

Како би могла да изгледа нова влада?

Како се наводи, Демократама је понуђено Министарство одбране, Министарство унутрашњих послова, Министарство културе и Министарство екологије, одрживог развоја, туризма и развоја севера, а добиће и место заменика премијера. РТЦГ наводи и да ће им припасти два места потпредседника Владе.

СНП би задржао постојеће ресоре, а у влади би се могла наћи и Уједињена, која је своју подршку условила уласком коалиције ЗБЦГ. Њима би највероватније припао ресор просвете.

У влади су вољне да учествују и албанске партије, док је Бошњачка странка под великим знаком питања, јер су против формирања власти са ЗБЦГ. Пошто њихови гласови у овој варијанти нису неопходни, постоји велика могућност да се они преселе у опозицију, пише РТЦГ. Према писању Вијести упитно је и учешће Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ), која се такође оштро противила учешћу ЗБЦГ у влади.

Мандатар за састав владе ЗБЦГ-у је понудио и позиције „по дубини“, односно места у државним компанијама, предузећима и институцијама. Неке од тих позиција ЗБЦГ покрива и сада, иако није у актуелној влади, пишу Вијести.

Позив за састанак са мандатаром за састав нове владе и лидером ПЕС-а Милојком Спајићем добио је и Грађански покрет УРА Дритана Абазовића, па се чини да би и они могли да се нађу у владајућој већини.

„Видећемо каква ће бити конфигурација и ко ће све бити у новој влади. Ми смо добили позив од Спајића, видећемо хоћемо ли се састати. Што се нас тиче, имамо став да дијалог никада не треба избегавати. Видећемо хоћемо ли то реализовати. Ако дође до сусрета са Спајићем, видећемо да ли можемо да се пронађемо у томе шта је визија Црне Горе“, рекао је Абазовић.

Како је објаснио Пејовић, преостаје да се види ко ће бити конституенти нове власти, али ако је судити по последњим незваничним информацијама готово све парламентарне партије ће бити део власти, док ће коалиција око ДПС-а, евентуално ГП УРА и Хрватска грађанска иницијатива (ХГИ) бити опозиција.

Ипак, и Златко Вујовић из Центра за мониторинг и истраживање Цеми за Еуронеwс Србија каже да треба сачекати.

„Све оно што смо могли данас да чујемо са разних адреса да се иде у том смеру. Не бих ипак закључио да је то дефинитиван договор, међутим чини се да ће бити тешко суочити се са неким другим сценаријом. У Црној Гори постоје разни вето играчи тако да треба сачекати, видети да ли је могућ неки нови сценарио. Брзина којом се готово у једном дану сви саглашавају са предлогом, као да је нешто већ постојало извесно време, па да се сад јавно објављује него да су у једном дану баш сви актери показали невероватну ефикасност приликом договора“, рекао је он.

На питање колико влада која се сада чини могућом може да траје, Вујовић каже не дуго. Како напомиње, та влада неће добити подршку Запада из простог разлога што је захтев који су поновили званичници више западних партнера веома био јасан – да ДФ не може бити део владајуће коалиције.

„Без обзира што они неће формално имати своје министре у влади, предвиђно је овим сценаријем да они након годину дана уђу у владу, али чак и то није важно. Они на нивоу нижем од министра ће имати не мање од 40 одсто кључних позиција и контролисаће највеће системе као што је електроенергетски систем, електропривреда и друге компаније. Са друге стране председник скупштине би у том сценарију био Андрија Мандић, човек који је на бази података које је Црна Гора добила од западних савезника осумњичен и подигнута је оптужница и у току је судски поступак за државни удар 2016. године. Овим сценаријем би он добио приступ свим тајним подацима којим Црна Гора располаже јер би био члан Врховног савета одбране и између осталог имао би приступ подацима из НАТО система“, рекао је Вујовић.

И Пејовић истиче да је будућност овако хетерогене целине готово једнака као у случају владе одлазећег премијера Абазовића и упитност њеног трајања је изузетно велика.

„Додатно питање је да ли ће, упркос потенцијалном постојању најмање 49 посланика који ће подржавати нову владу, постојати политичка воља и одлучност за спровођење кључних реформских процеса. С друге стране, видећемо на који ће начин међународна заједница реаговати на власт са коалицијом ЗБЦГ и да ли је можда ово модел који би био пожељан међународним званичницима – да ЗБЦГ подржи нову извршну власт, а да учествује искључиво у законодавној власти. Свакако са аспекта геостратешког опредељења Црне Горе, овакав модел је веома забрињавајући јер је председник Скупштине Црне Горе један од три члана Савета за одбрану и безбедност, поред председника Црне Горе и премијера. Својом позицијом у овом савету, председник скупштине може утицати на одлуке о командовању Војском Црне Горе, употребу Војске у међународним снагама, као и предузимање одговарајућих мера када је у питању безбедоносна ситуација у Црној Гори. Додатно, има увид у тајне податке које долазе и од стране НАТО, којима се коалиција ЗБЦГ оштро противи“, рекао је Пејовић.

Како додаје, прегршт изазова и задатака је пред будућом владом и скупштином, посебно када се говори о наставку европског пута Црне Горе што подразумева напредак у поглављима 23 и 24.

„Црна Гора се налази у политичкој и институционалној кризи већ три године и само по себи представља први корак – одблокирање кључних институција и успостављање политичке и институционалне стабилности. У том смислу, именовања у правосуђу морају бити почетна тачка за даље спровођење реформе правосуђа. Такође, неопходно је одмах започети и са реформом изборног законодавства како би се на благовремен и инклузиван начин одговорило на све препоруке које се предочавају кроз извештаје ОДИХР-а и ОЕБС-а, те спровела свеобухватна изборна реформа у циљу да наредни изборни циклус у Црној Гори буду спроведен у складу са међународним препорукама“, додао је он.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs