Научници предвиђају да ће проблем шумских пожара у деценијама које долазе бити све већи. Док се Италија и Грчка боре са незапамћеном штетом изазваном неконтролисаном ватреном стихијом, да ли је Европи потребна нова стратегија за спречавање таквих катастрофа?
Пожари широм Европске уније захватили су око 260.000 хектара тла ове године, оштетили инфраструктуру и натерали у бекство на хиљаде људи. Екстремно високе температуре и слабе падавине у појасу Средоземља нарочито су угрозили земље попут Италије, Шпаније, Хрватске, Туниса и Алжира, где је велики део територије прекривен сувом вегетацијом.
Ватрогасци у Грчкој недавно су најавили да зауздавају ширење јулских пожара, али лето још није готово и то не значи да је опасност од нових жаришта избегнута.
Шта кажу стручњаци?
Према подацима Европског информационог система о шумским пожарима, ове године у Грчкој је у пламену уништено више од 52.000 хектара тла. То значи да је већ прекорачен просек од 43.500 хектара из периода између 2006. и 2022. године, а још нема знакова заустављања.
Слично је и у Италији, која би ускоро могла да прекорачи свој годишњи просек од 52.200 хектара тла уништених пожаром.
И док неконтролисана ватра подстакнута високим температурама представља огромну претњу екосистемима, такође угрожава и људске животе.
Домингос Вијегас, професор машинства на Универзитету у Коимбри у Португалији, који је такође координатор ФирЕУиск-а, заједнице истраживача и креатора политике из 38 међународних организација, покушава заједно са колегама да умањи ризик од шумских пожара у Европи. Он за Еуронеwс каже да је све више људских жртава у таквим пожарима, који неретко губе живот удишући велике количине дима.
У јуну 2017. године барем 66 људи је погинуло, а 250 повређено, када су пожари у планинској регији Педроган-Гранди захватили 24.000 хектара тла. На десетине људи погинуло је у покушају да аутомобилима побегну од ватре.
И ове године су пожари на југу Европе били смртоносни, а до сада је животе изгубило најмање 40 људи.
Линдон Пронто, стручња Института за европске шуме и бивши ватрогасац објаснио је зашто се пожари тако брзо разбукте и прошире.
„Понашање ватре условљавају три фактора. Један је топографија, други је време, а трећи доступно гориво. Запаљиви материјал обично је вегетација, али сада је ту и инфраструктура“, каже Пронто.
Шта Европа ради да смањи ризик од шумских пожара?
Европска комисија најавила је прошле недеље да ће купити флоту канадера, авиона за гашење пожара, како би ојачала капацитете за борбу против ватрених стихија, али они неће бити испоручени све до 2027. године.
„Не можемо проблем гасити парама“, додаје Пронто.
ФирЕУриск пројекат завршио је низ тестирања како би помогли Европи да успешније зауздава пожаре. Мапирали су сваки квадратни километар континента, на основу климе, пејзажа и социоекономских активности, како би подигли свест власти и становника о ризику од пожара.
Контрола растиња
Истраживање вегетације било је велики део овог процеса, тврди Вијегас, јер запаљиве врсте дрвећа, посебно еукалиптус и борови, подстичу ширење пламена.
Тресетишта су такође велики проблем јер стварају велику количину дима и могу да горе недељама или чак месецима, уколико се не ставе под контролу.
Чак 37,7 процената копнене територије Европске уније покривају шуме, од којих многе садрже високозапаљиве врсте дрвећа. Како се онда може смањити ризик од пожара?
Пронто каже да је кључ у томе да се спречи ширење ватре увис, до врхова крошњи у густо пошумљеним областима, јер ју је онда далеко теже сузбити.
„Краткорочно, могу се ставити противпожарне преграде, тампон-зоне и базени с водом. Све су то различите тактике и стратегије које се примењују у различитим контекстима. Приликом садње, могу се избећи високозапаљиве монокултуре, какве смо виђали у Португалији и сличним местима, али је то дугорочна стратегија, јер промена састава шуме и пејзажа захтева и више деценија“, рекао је он.
Иако неке земље у Европској унији имају стратегије за управљање пожарима, поједине чланице, нарочито на северу, немају никакав план.
Заједно са владиним агенцијама ФирЕУриск проучава ефекте ранијих пожара и подстиче промену политике, како би се спречили пожари у будућности.
„Знамо да већину пожара у Европи изазива људски фактор, али су неки су и природни. Зато сагледавамо све елементе као што су куће, инфраструктура, еколошка вредност природе и њена изложеност ватри“, каже Вијегас.
Промена из корена
Вијегас каже да постоје три ствари које би становници области са ниским, сувим растињем могли да учине, како би заштитили себе, једни друге и своје домове:
1. Рашчишћавање вегетације око имања помаже у томе да се у случају ватре, смањи доступно гориво.
„Не кажем да не треба да имате биљке, али између куће и растиња треба да буде неки простор. Ниво запаљивих материјала треба да буде низак, јер ће у супротном ваша кућа, чак и ако је од цигле, бити у опасности. Могла би да изгори. Зато је то први приоритет, који повећава вероватноћу за преживљавање људи“, каже Вијегас.
2. Важно је остати код куће, уместо одмах бежати напоље.
„У јужној Европи не подржавамо масовне евакуације, као што је то случај у Северној Америци, јер су у неким земљама куће раштркане свуда“, каже професор.
Евакуације, нарочито старијих људи, туриста, деце и рањивих група, треба да се обаве неколико сати унапред. Међутим, они који размишљају о томе да побегну у последњи час, могли би се сусрести са још већом опасношћу, у виду екстремних температура, јаког пламена и дима, са мало или нимало заштите од ватре.
„Најгоре што можете да урадите је да бежите аутом или пешице, јер у том случају немате никакву заштиту. Куће од цигле или камена дају добру заштиту, а осим тога, ако у нечије двориште падне жар, лакше је угасити неколико искри, него се касније носити са буктињом“, сматра Вијегас.
3. Планирани пожари не само да спречавају нагомилавање корова, него подстичу биодиверзитет и осигуравају здрав екосистем. Контролисано паљење такође може помоћи пољопривредницима да спрече ширење паразита и смање биомасу инванзивних врста.
Пепео који тада настаје подстиче раст одређених биљака и регулише пХ вредност и ниво нутријената у земљишту. Ипак, Вијегас истиче да се свако планирано паљење у пољопривредне сврхе мора добро контролисати, у комуникацији са властима и изводити у одређеним условима.
Иначе, у петак је из Грчке стигла информација да је 667 недавних пожара у тој земљи изазвано људском активношћу.
„Ватру смо годинама сматрали као нешто лоше, зато је и сузбијамо. Људи су престали да ватром обликују пејзаж. Али је неопходно поново је вратити, јер је то кључно за одређене еколошке процесе. Ако је не користимо, морамо да се припремимо за веће проблеме, нарочито у земљама где вегетација брзо расте, као на југу Европе, где нема много начина да се коров уклања механички или ручно“, закључио је Вијегас.
