У централној Србији бесправно се годишње исече у просеку 7.000 кубних метара дрва, а од 1999. највише је крађа шума, 688.000 кубних метара, дуж административне линије са Косовом и Метохијом, подаци су „Србијашума“.
Помоћник директора за шумарство у „Србијашумама“ Звонимир Баковић каже за РТС да шумокрадице, поред финансијске, наносе и еколошку штету, која је много већа.
Директна штета коју су у протекле две деценије нанеле шумокрадице само на административној линији са Косовом и Метохијом премашује 2,8 милијарди динара, док еколошка штета премашују вредност од 250 милиона евра.
„С друге стране, време да се те шуме санирају, да се врате у пређашње стање, може се мерити десетинама година, ако не и једним веком“, истиче Баковић.
Додаје да „Србијашуме“, заједно са војском, полицијом, ресорним министарством, Шумарским факултетом и Заводом за заштиту шуме, раде на плану за санацију и сузбијање штете.
Казне од 10.000 до 300.000 динара
Баковић наводи да су поднете укупно 763 пријаве против шумокрадица.
Казне за бесправну сечу шуме су од 10.000 до 300.000 динара, у зависности од тога да ли шуму сече привредно лице, предузетник или физичко лице.
Напомиње да шуме чува 575 чувара у 625 шумских рејона, те да ниједно стабло не може бити посечено без одговарајуће процедуре.
Србија спада у средње пошумљене земље. Под шумама је 29,1 одсто њене територије, а од укупног шумског фонда 47 одсто су државне шуме којима управљају „Србијашуме“.
У „Србијашумама“ кажу да се крађа наставља, те да је током ноћи поново забележена бесправна сеча на подручју Куршумлије. Протеклог викенда на том подручју шумокрадице су пуцале на припаднике МУП-а.
