Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да Србија од Међународног монетарног фонда (ММФ) тренутно тражи финансијски „стенд бај“ аранжман у износу од 2,45 млрд ЕУР.
– Тај новац ћемо користити за додатну буџетску подршку, а користићемо га и да завршимо капиталне инфраструктурне пројекте од којих не одустајемо. То је оно што гура животни стандард наших грађана навише и оно од чега зависи наш раст – рекла је премијерка за Радио-телевизија Србије.
По њеним речима, ММФ је оценио да је јавни сектор и економија Србије „јако отпорна, не несаломива, али јако отпорна“.
– Ми смо од 2014. године имали аранжман са ММФ-ом, што је важно зато што то даје додатни кредибилитет земљи и практично када и ММФ може да посведочи да ми наше финансије водимо на добар, транспарентан начин, да смо озбиљна земља што ће нам помоћи у привлачењу директних страних инвестиција и задуживању по нижим каматним стопама – рекла је Брнабић.
Истакла је да ће раст БДП-а ове године бити мањи од планираног, али да ће то „свакако бити раст“
– Тренутно су различите прогнозе Министарства финансија и Републичког завода за статистику, али ја се надам да ће бити око три одсто, или нешто изнад три одсто. Зависи како нам буде овај четврти квартал – казала је премијерка.
На питање да ли је могуће спустити јавни дуг на 50% у односу на БДП, Брнабић је казала да је јавни дуг Србије у овом тренутку 53,7%, истичући да он неће прелазити 60%.
Завршени разговори с мисијом Међународног монетарног фонда
Састанком у Народној банци Србије завршени су званични разговори мисије Међународног монетарног фонда с делегацијом Републике Србије.
Предложени стендбај аранжман биће додатна подршка финансирању у условима изазова у светском економском окружењу, а подржаће и макроекономске политике и напоре власти на спровођењу структурних реформи, са фокусом на сектор енергетике. Стендбај аранжман ће заменити постојећи Инструмент за координацију политике и надовезаће се на реформску агенду Инструмента, уз уважавање текућих изазова, саопштено је из НБС.
Током двонедељних разговора разматрана су актуелна монетарна, фискална и макроекономска кретања и пројекције, на основу чега је мисија позитивно оценила спровођење договореног економског програма и похвалила континуитет добрих економских политика.
Констатовано је да је српска привреда забележила снажан опоравак од пандемије, али да се сви сада суочавамо с негативним ефектима неповољних кретања на светском и регионалном нивоу, који утичу на нижи глобални раст, тиме и на смањену екстерну тражњу за српским извозом из земаља ЕУ коју су наши највећи спољнотрговински партнери, као и на високе цене енергената и поремећаје у ланцима снабдевања.
Ипак, српска привреда има добре механизме одбране од шокова, који укључују и адекватне девизне резерве, умерен ниво спољног и јавног дуга, добро капитализован и ликвидан банкарски систем, уз најниже учешће проблематичних кредита до сада, као и доказану способност проактивног реаговања на разне ударе из међународног окружења, кажу у НБС.
Посебно је констатовано и да је очувана финансијска стабилност, као и стабилност девизног курса, упркос неповољним условима у међународном окружењу. – Важан стуб одбране стабилности јесу високе девизне резерве, којима пажљиво управљамо, као и очувана релативна стабилност курса динара према евру, и извесност у пословању коју та стабилност доноси – рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.
Упркос високој бази и појачаним неизвесностима из међународног окружења, према прелиминарним подацима, прилив страних директних инвестиција у девет месеци ове године премашио је прилив из истог периода рекордне претходне године.
Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима у августу је износило 3,19%, што је за готово један процентни поен испод нивоа пре пандемије.
Мисија Међународног монетарног фонда оценила је и да је, у условима актуелних инфлаторних притисака који су махом узроковани ценама хране и глобалним ценама енергената, реакција монетарном политиком одговарајућа.
Констатовано је да текуће пооштравање монетарних услова има кључну улогу у спречавању дужег трајања инфлације, као и да су власти спровеле и додатне мере како би ублажиле удар на трошкове живота становништва. – Обуздавање инфлације јесте приоритет број један за носиоце политика широм света, али је важно да се одреди и права мера реакције. У Србији то радимо постепеним, али континуираним заоштравањем монетарних услова, које смо започели у октобру прошле године. Кроз постепен приступ уважава се чињеница да инфлаторни притисци долазе од фактора са стране понуде и истовремено се води рачуна и о расту привредне активности – рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.
Према оцени Међународног монетарног фонда, даља комбинација макроекономских мера требало би да буде таква да обезбеди смањење инфлације и подржи стабилност девизног курса. Важно је да фискална консолидација подржава монетарну политику, али и да се у буџету задржи висок ниво капиталних расхода како би се решиле знатне инфраструктурне потребе Србије.
