Стеван Ољача: Задовољан сам досадашњим резултатима, циљ је опстанак!

Vidanov kutak

Иако ми је фудбал један од омиљених спортова, рукомет такође пратим од малих ногу, а што сам наследио од мајке која је одувек у овом спорту. Данас увек волим отићи да погледам рукометну представу у нашем граду, коју нам пруже рукометаши, односно рукометашице. Из рукометног клуба “Апатин” сте у спортском кутку имали прилику прочитати интервјуе са Александром Пилиповићем и Николом Богојевићем, а за данас сам спремио разговор са рукометашем који је прошлог викенда био проглашен играчем утакмице, када је наша екипа савладала рукометни клуб “Колубара” из Лазаревца. Тренутно игра рукомет за свој град, а такође је био део рукометног клуба “Дервента” из Босне и Херцеговине, као и рукометног клуба “Спартак Војпут” Суботица. Више о Стевановом свету рукомета и његовим плановима за будућност прочитајте у наставку.

Када сте почели тренирати рукомет и шта Вас је привукло на њега? 

  • Рукомет сам почео да тренирам сада већ давне 2005. године, када сам имао 13 година, у млађим категоријама рукометног клуба “Апатин”. Рукомет је тада био веома популаран међу млађим генерацијама и доста мојих вршњака га је тренирало, те сам и ја, на наговор неких од њих, одлучио да се опробам у њему и то се испоставило као добар потез јер и данас уживам у њему. 

Да ли ми можеш набројати клубове у којима си забележио наступе и реци ми како ти је где било? 

  • РК “Апатин” (у више наврата), РК “Цемент” Беочин, РК “Слога” Добој, РК “Дервента” Дервента и РК “Спартак Војпут” Суботица. Сваки од поменутих клубова на свој начин ми је остао у лепом сећању, па самим тим не бих могао да извдојим ниједан, али свакако бих као најлепшу ствар издвојио у свему што сам на тај начин стекао нова познанства, сада већ могу рећи и пријатељства.

Да ли имаш неку утакмицу коју памтиш?

  • Искрено, нисам имао у животу неке спектакуларне утакмице, односно мечеве које одлучују за титуле и слично, већ су то више биле оне које одлучују о опстанку. Издвојио бих можда утакмице са добојског “ТВ турнира шампиона”, где сам имао прилику да играм против неких од најбољих европских екипа (учесника Лиге шампиона) и видим где се ми налазимо у односу на њих по питању игре, физичке спреме, професионализма, како на терену тако и ван њега.

Тренутно наступаш за рукометни клуб “Апатин” и имате скор од четири победе и два пораза. Реци ми да ли си задовољан досадашњим исходима?

  • Морам признати да сам задовољан резултатима до сад, више њима него нашом игром и приступом у неким утакмицама. За сад се држимо у горњем делу табеле и надам се да ћемо наставити у овакво добром ритму. 

Који су ти планови за будућност, да ли би желео остати у Апатину?

  • Пошто сам ушао већ у озбиљније године (29), планови ми више нису везани толико за рукомет. Циљ ми је да у некој блиској будућности оснујем породицу и обезбедим стабилну егзистенцију и неки ниво живота којим бих био задовољан, а надам се да ће и рукомет бити лепо уклопљен у то све, јер је то ствар која ме највише испуњава у животу. Сигурно бих волео да останем у Апатину, а да ли ћу и остати у некој даљој будућности, искрено не знам ни сам, то зависи од много фактора. Сведоци смо каква је ситуација, не само код нас, него у читавом свету, и како се ствари брзо мењају и дешавају. То се све планира од данас до сутра, тако да мислим да не треба брзати са одлукама док се све ово мало не смири. 

Шта мислиш, да ли би могли ове сезоне можда очекивати улазак Апатина у најелитнији рукометни ранг такмичења?

  • Мислим да је нереално очекивати и надати се да би могли ове сезоне да уђемо у виши ранг. Сматрам да је за нас огроман успех што смо се уопште пласирали у Супер “Б” лигу, имајући у виду на који смо то начин постигли, колико је турбулентна прошла деценија била за рукометни клуб “Апатин” и у каквим условима је клуб функционисао. Циљ за ову сезону нам је превасходно опстанак у лиги, лепо би било кад би успели да останемо у горњем делу табеле. Ми у свакој утакмици идемо на победу и ниједној екипи нећемо поклонити бодове без борбе. Неки дугорочни циљ је да Апатин буде у друштву Суперлигаша, да се акценат стави на рад с млађим категоријама, те да базу чине играчи из омладинаког погона. Сматрам да је ова лига одлична за развој и даљи напредак младих играча јер је релативно леп ниво игре (с обзиром на ком нивоу и у каквим условима клубови функционишу) и да свака екипа “зна” да игра рукомет. Наравно, у неком моменту у будућности, ако се створе услови и поклопе неке коцкице, клуб ће покушати и да се пласира у најелитнији ранг такмичења, где му је по мом скромном мисљењу и место, ал’ у овом тренутку смо још далеко и до тога нас дели још пуно рада и труда на свим пољима.

Велико хвала Стевану на издвојеном времену и желимо му пуно среће, здравља и успеха у његовом омиљеном спорту, рукомету!

Видан Јеротијевић

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Тагови:

Најновије