Строго поштовање традиције: Руси за Бадњи дан гладују све док не добију знак од Бога, а све што раде тог дана пуно је симболике

Rusija

Многи обичаји преносили су се с колена на колено, али се често разликују од места до места.
Руска Федерација има своје специфичне обичаје када је у питању обележавање Бадњег дана. Због велике територије, обичаји и веровања која се везују за овај дан не поштују се исто у целој земљи, него се разликују од места до места, а дешава се да се неки обреди практикују само у одређеним областима.

Осим тога, постоје велике разлике у начину обележавања Бадњег дана у селу и у граду.

Многи обичаји који се данас поштују преносили су се с колена за колено, па се традиција очувала до данас.

Јелка уместо бадњака и свечано украшени храмови

Руси немају бадњак и за њих је заправо јелка божићни симбол. Она својом зеленом бојом представља плодност и вечни живот хришћанства. Украсне кугле на њој представљају рајске јабуке, односно искушења.

Храмови у Русији свечано се украшавају за време божићних празника, а у њима и испред њих налазе се раскошно окићене јелке.

У црквама се постављају јасле са скулптурама Марије, Јосифа и Исуса, којима се верници поклањају, док се у неким местима уместо њих поставља икона Исусовог рођења.

То су остаци некадашњег обичаја да се деци кроз луткарско позориште прикаже историја рођења Христа. Деца би рецитовала гледајући у дрвеним кућицама лутке, које би „оживеле” на крају представе. Те кућице су се носиле од куће до куће за божићне празнике, како би што више деце могло да види представу.

Божићна литургија

Божићна литургија је најважнији догађај на Бадњи дан у Русији. Вечерње богослужење почиње у 18 сати, и тек кад се оно заврши, седа се за богато постављен сто и једе са захвалношћу Христу. Бадње вече се по повратку из цркве проводи у најужем кругу породице.

Ако неко не успе да оде до цркве те вечери, пренос литургије прати на телевизијама које главну службу из Храма Христа Спаситеља у Москви снимају уживо. Колико је то важан догађај говори и то што се том приликом у Храму окупљају најважнији државници и црквени поглавари.
После тога иде се у ноћни обилазак цркве, односно у њој се дочекује поноћ: када сат откуца 12, Руси зажеле по једну жељу за годину која је пред њима.

Строги пост

Бадњи дан у Русији проводи се у строгом посту. Многи поштују обичај да не једу апсолутно ништа док се на небу не појави прва звезда, асоцијација на Витлејемску звезду која је одвела пастире до колевке новорођеног Исуса. У неким местима се не чека звезда, него се чека цео дан и једе се тек после вечерњег богослужења.

На трпези за Бадње вече има много специјалитета, али не и јела од меса. Једна од обавезних посластица је сочиво помешано са соком од мака и медом. Главно јело се зове кутја, а посна вечера највећим делом се састоји од житарица које су симбол наде, док су мед и мак симболи среће и мира. Оваква трпеза сматра се светом вечером и сервира се на белом столњаку који представља бело платно у које је Исус био увијен на рођењу.

За овај обед у руском језику се сачувала стара словенска реч „вечера”, али се она већ дуго не користи. После „вечере” остаци се не склањају са стола киућа се не чисти до сутрашњег дана. Тек за Божић трпеза се поново намешта, а у селима постоји обичај да се оно што се почисти на Божић спаљује у дворишту.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије