Због високе цене ђубрива на светском и домаћем тржишту Влада је привремено укинула царину на вештачко ђубриво и повећан увоз је почео.
Одлука Владе о укидању царине на вештачко ђубриво је јако добра мера, јер ће повећати доступност и умањити цену те робе, рекао је за Тањуг оснивач и власник „Еликсир групе“ која има производњу у Прахову, Станко Поповић.
Поповић каже да је ја потпуно зависна од увоза азотних ђубрива, и да је царина на увоз 10 одсто на уреу (азотно ђубриво), осим ако се увози из Русије када је без царине.
– Тренутак је када је велика несташица урее. Нема је генерално довољно у свету. Цена је вишеструко већа, а ограничени сте у набавци само на Русију. А Русија је ограничила извоз свих ђубрива прошле године – описује Поповић прилике око увоза пре укидања царина.
Додаје да је сада држава укидањем царине од 10 одсто на треће земље, релаксирала и омогућила увозницима да могу на ширем тржишту купе уреу.
– Колико је мени познато већ су купљене одређене количине из Туркменистана и Узбекистана, и на путу су за Србију. То је била права одлука у право време. Већ позитивно утиче на цену, јер тона већ може да се купи за 750 евра и ниже, а до пре три недеље била је 950 евра – рекао је он Тањугу.
За све је „крив“ гас
Цена вештачког ђубрива уреа је директно повезана са ценом природног гаса који је сировина за производњу, а не само енергент.
– Цена урее је достигла врхунац крајем децембра сада је у паду, за 20 посто од максимума. Са 300 долара почетком 2021. године дошла до близу 1000 долара за тону на светској берзи. Сада је на нивоу између 600 и 700 долара у расутом стању и ринфузи у лукама по свету – рекао је он.
Скок цена урее повезан је са скоком цена природног гаса из кога се добија амонијак неопходан за производњу тог ђубрива.
– Цена гаса је скочила неколико пута за годину дана, и за очекивати је и да је цена уреее скочила. Да имамо домаћу фабрику, да наша „Азотара Панчево“ ради она не би ништа јефтиније производила. У ствари то би зависило од цене гаса који јој је сировина. А и цена гаса није за све на светском тржишту иста – објаснио је он.
У последњих пет година урее се у Србији годишње потроши између 250.000 и 300.000 тона, а ђубрива КАН и АН још 150.000 – 200.000 тона.
– „Тих 450.000-500.000 тона зависи од увоза. То комплет увозимо – каже Поповић.
Додаје да „Еликсир група“ у две фабрике у Србији производи НПК вештачка ђубрива и са производњом од 450.000 тона углавном задовољава потребе домаће пољопривреде.
Поповић подсећа да приноси у пољопривреди директно зависе од употребе вештачког ђубрива.
– Код лошијег земљишта приноси су мањи 50 одсто без азота, ако је земља прве класе пад приноса без ђубрива је до 30 одсто – констатује он.
Још кад би прорадила Азотара…
ХИП „Азотара Пнчево“ је после стечаја приватизована, а већ неколико година не производи.
– Било би јако добро да проради. Да имамо своју производњу азотног ђубрива. Сад смо сведоци да су у несташици и да су многе земље забраниле извоз ђубрива – додаје.
Подсећа да је Кина забранила извоз свих врста ђубрива на пола године, да су забране извоза и у Турској и Мађарској, те да је Русија ограничила извозне количине.
– И сад замислите немате довољно ђубрива односно хране за биљке, а то је повезано са прехрамбеном сигурношћу земље. Можете доћи у ситуацију да немате где да купите ђубриво, и имате дупло мању производњу хране. Зато навијам да „Азотара Панчево“ проради – рекао је он.
За цену НПК ђубрива које „Еликсир“ производи у Србији, Поповић каже да је тржишна и чак нешто нижа него у региону, те да га има довољно.
Увоз азотног ђубрива и безводног амонијака биће ослобођени плаћања царине у наредних шест месеци како би се стабилизовало домаће тржиште и обезбедиле довољне количине ових производа неопходних за сетву и развој пољопривреде.
Привредна комора Србије је објавила да је то резултат успешно реализоване иницијативе ПКС и њених чланица из Удружења за хемијску индустрију и Удружења за биљну производњу према Влади Србије и надлежним министарствима пољопривреде и финансија.
