Број издатих грађевинских дозвола у септембру мањи је за 16,5 одсто у односу на исти месец претходне године. Стручњаци кажу да је очекивано да, под притиском високих цена грађевинског материјала и енергената, инвеститори успоравају са улагањем. Они су пријавили изградњу 2.886 објеката, а чак 84,6 одсто се односи на зграде у којима ће бити изграђено 3.809 станова. Дато је зелено светло за градњу око 300 станова мање него у августу.
С обзиром на раст броја грађевинских дозвола претходних месеци, то не би била тако лоша вест, ни велики пад за тржиште некретнина, да потражња за становима није на овако високом нивоу.
Агенти за некретнине указују да ће смањен обим градње, у тренутним околностима, у најбољем случају допринети да се цене квадрата задрже на високим нивоима на којима се сада налазе, а да би тешко могле да крену у рикверц, јер ће понуда нових некретнина бити мања.
Компаније на опрезу због скупог материјала
У Удружењу за грађевинску индустрију Привредне коморе Србије за Еуронеwс Србија кажу да је претпоставка да су тренутне вредности резултат опреза компанија које се баве изградњом да крену у реализацију нових пројеката с обзиром на поремећаје цена грађевинског материјала на светском тржишту које се су се неминовно прелиле и на нашу земљу.
Они указују да је флуктуација цена материјала у набавци и даље велика и да добављачи често не могу да испрате ситуацију са роковима у понудама. Додају и да неких материјала нема у набавци, али да се онда пронађу заменски или се чека испорука и по неколико месеци.
„Актуелна је најава смањења производње керамичких плочица, опекарских производа и црепа због раста цена гаса. Компаније посебно истичу потребу за званичном регулативом која се односи на уговарање клаузуле о ’’клизним скалама’’, која је у форми препоруке, па га треба формализовати. Наплата изведених радова је добра, с тим што је некада успоравају формалности у вези са укњижбом власништва“, кажу у Удружењу грађевинске индустрије.
Наводе да преовладава „умерени оптимизам везано за инвестициони циклус следеће године“, првенствено због изазова енергетске кризе, и геополитичке ситуације која условљава да се теже долази до увозне опреме за коју не постоји замена на домаћем тржишту. Истичу и да су водеће грађевинске компаније ове године прошириле своја портфолиа новим уговорима, а да би отварање нових градилишта било интензивније да није пробема са недовољном радном снагом, па је подизвођачима некада тешко да испоштују рокове.
Председник Грађевинске коморе Србије Стојан Чолаков каже за Еуронеwс Србија да је због актуелних тржишних околности станоградња у нешто бољем положају од осталих грађевинских делатности, али да је у суштини грађевинарство у екстремно тешкој ситуацији.
„Зарада код грађевинских предузећа готово увек иде у развој. Нису ово трговачка предузећа, ми имамо дуги процес повраћаја пара и зато се нико од великих бизнисмена и не бави грађевинасртвом, односно изградњом инфраструктуре. Изузетак су некретнине, јер када валута коју држите у банци или у душеку, а све цене скачу, банке и даље не дају неке озбиљније камате, сви онда гледају како то да убаце у бетон и у малтер“, каже Чолаков.
Када расте грађевинска делатност, она за собом вуче и друге привредне гране и зато је њен раст увек и добар знак за привредне активности, али је исто тако лоше када грађевина посустаје.
„Улазни параметри, начини плаћања, форме уговора које се дају грађевинцима су тешко издрживи. Остали смо и без тржишта ван земље, јер свака држава штити своја локална предузећа и уређује регулативу на тај начин да их заштити и да им обезбеди посао. С друге стране, наше тржиште је нажалост продато, јер су 90 одсто међудржавни уговори, а наше фирме су у статусу подизвођача и раде по неким ценама које су само за покривање директних трошкова“, указује Чолаков.
„Црни лабуд“ на тржишту некретнина
Према подацима РЗС, у првих девет месеци ове године инвеститори су добили дозволе за изградњу 30.358 станова, док је током 2021. почела изградња 35.053 стана. Гради се много више него претходних година, али и даље недовољно у односу на потребе тржишта некретнина.
Директор за саветовање и процене у компанији ЦБРЕ Небојша Нешовановић каже да се у наредном периоду очекује мања понуда станова, али и пад тражње међу становништвом због промене економске ситуације, због чега се прогнозира и пад промета у наредној години.
„Не очекујемо ипак значајно померање цена ни на горе, ни на доле. Имамо значајан утицај у сегменту закупа некретнина, јер су отишле горе, што је још један генератор тражње за становима. Они су постали атрактивни и као некретнина која генерише приходе, не само некретнина која ствара капиталну добит. Може се десити да тај утицај Руса који сада има значај код закупа буде значајан и за тржиште некретнина и за читаву привреду због потрошње коју праве и да то држи тражњу на вишем нивоу него што смо предвиђали“, каже Нешовановић.
„То је „црни лабуд на тржишту“, односно непредвидив догађај који се десио на тржишту некретнина. Даља кретања је тешко предвидети, јер су утицаји потпуно екстерни. Можда ће за три месеца цене додатно отићи на горе, ако странци наставе да долазе у великом броју, али исто тако се може десити да они почну да напуштају Србију, што би сигурно спустило цену закупа, а утицало би посредно и на тражњу за куповином некретнина“, указује Нешовановић.
