У Дому Јеврема Грујића отворена је изложба “Великанке српске културе” на којој су представљене славне жене наше историје.
Писаћа машина Исидоре Секулић, шешир Десанке Максимовић и одећа Милене Павловић Барили само су неки од личних предмета који су обележили животне приче наших 18 значајних жена.
Одабране су сликарке, књижевнице, лекарке, научнице, болничарке и друге жене које су у својој земљи и у Европи заузимале важна места у области науке и уметности.
– Инспирација за ову изложбу су јаке жене, стубови породице дома Јеврема Грујића, од Јелене Грујић, Мирке Грујић, Милеве Наумовић и тако даље, које су у ствари биле инспирација да истражимо жене које су биле покретачи промена и које су крчиле пут овим, ако ништа друго, младим уметницама које данас можете исто да видите у оквиру изложбе – наводи Ружица Опачић, историчарка уметности и коауторка изложбе.
Шта о славним женама знамо, а шта је заборављено?
Неке су биле слављене за живота, по некима се зову школе, улице, болнице, а неке су остале неправедно заборављене.
– Ових 18 жена је само тек један ужи избор од плејаде коју ћемо у наредном периоду, једним стратешким приступом, приказати кроз разне формате. Кроз изложбе, панел дискусије, можда, чак, и неке конференције, јер сматрамо да наш идентитет и знање о нама самима неће моћи бити комплетно, ако не будемо имали довољно знања и у широј јавности, ко су жене које су обележиле разне секторе српског друштва – наглашава др Гордана Бекчић, коауторка изложбе.
Личне и професионалне приче Мине Караџић, Надежде Петровић, Зоре Петровић, Лјубице Цуце Сокић и осталих, допуњују мозаик нашег културног и друштвеног наслеђа. Често су биле признате у иностранству, а несхваћене у свом окружењу.
Разноврсан пратећи програм
У оквиру пратећег програма биће приређена предавања, перформанси и тематске вечери инспирисане судбинама великих жена.
– Од, на пример, Лјубице Марић која је била наша прва композиторка. Имамо и њене личне предмете, њену виолину на којој је свирала, неке њене нотне записе. Соје Јвановић, наше прве редитељке која је радила први дугометражни филм у боји код нас, Поп Ћира и поп Спира. Нјена биста из Музеја позоришне уметности, безброј дела, безброј фотографија, безброј докумената и неких занимљивости – додаје Ружица Опачић.
Поставка обухвата дела која се чувају у нашим музејима, галеријама, библиотекама, задужбинама, али и у приватним колекцијама.
Циљ изложбе “Великанке српске културе”, која траје до 27. марта, јесте да се покаже женско културно наслеђе које је омогућило да жене данас заузимају важне положаје у различитим областима.
