У Светозару Милетићу одржан је 14. „Кулен фест“, манифестација која окупља произвођаче лемешког кулена, производа са ознаком заштићеног географског порекла.
Организатор Кулен феста је Удружење „Лемешки кулен“.
Лемешки кулен је производ заштићеног географског порекла и може се производити само у Светозару Милетићу и то од свиња које се гаје на подручју тог села. Лемешки кулен прави се у многим домаћинствима, а неколико младих произвођача има и регистроване радионице за производњу кулена.
- Лемешки кулен специфичан је због састава, јер се не ставља ништа друго осим свињског меса прве класе, наше домаће зачинске парике и кухињске соли. Наравно, најбитније је сушење. Пре седам година отворили смо нашу производњу и максимално се трудимо да одржимо производњу на традиционални начин, каже Дора Видаковић, произвођач кулена.
Иако Лемешки кулен има ознаку производа заштићеног географског порекла, недостаје још сертификација овог производа.
- Све фазе које су назначене у Елаборату да се прате и контролишу и тек онда када се испита квалитет готовог производа може се ставити етикета лемешки кулен, каже проф. др Илија Вуковић са београдског Факултета ветеринарске медицине.
Једном годишње у Светозару Милетићу одржава се Кулен фест. То је манифестација на којој се може пробати и купити Лемешки кулен, али је и такмичарског карактера. Оцењује се изглед, чврстоћа, мирис, укус, боја и одрживост боје.
Један од чланова жирија, доктор Бранко Сувајџић, који је докторирао на сремском кулену, истиче: „Што се тиче лемешког кулена, месо је више уситњено и постоји разлика у проценту паприке које се додаје“.
Ове године није било излагача из Хрватске и Мађарске, али се међу лемешким куленом нашао један „буковачки“ – са сомборских салаша „Буковац“.
- Све су то нијансе. Ја га правим од крупније млевеног меса, са мање паприка, каже Ненад Дедић, власник салаша „Буковац“.
Али да се вратимо лемешком кулену, нема података о томе ко и када га је први осмислио и направио, али се рецептура, како израде тако и чувања – неге кулена, преносила са генерације на генерацију. И сачувала до данас.
З.В.
