У Србији рођена прва беба из одмрзнутих ембриона

У УKЦ Kрагујевац, у најмлађем државном центру за биомедицински потпомогнуту оплодњу, из одмрзнутих ембриона рођена је прва беба, саопштио је синоћ на Инстаграму председник Србије Александар Вучић. 

На свет је дошла девојчица Даница, а за само две године рада овог држžавног центра за биомедицински потпомогнуту оплодњу, путем вантелесне оплодње рођено је чак 30 беба.

Шта треба знати о поменутој процедури? Најпре, ембриони се најчешће замрзавају у раној фази бластоцисте (пет до шест дана од оплодње). У тој фази ембрион је лоптаста структура сачињена од масе ћелија, пише bebo.club.

Да би могли да се замрзну и чувају, ембриони морају да се развију у лабораторијским условима односно вантелесном оплодњом.

Процес се одвија кроз следеће кораке: узимање хормонске терапије и других лекова који стимулишу производњу јајних ћелија, а када достигну зрелост, јајне ћелије се усисавају ) из јајника. Следи фертилизација јајних ћелија, која може да се ради класичном методом (ИВФ) или интроплазматском ињекцијом сперматозоида (ИЦСИ).

Успешна оплодња може да да више од једног здравог ембриона. Ембриолог прати њихов развој током наредна три до пет дана и бира одговарајући ембрион за трансфер.

Будући родитељи могу у текућем циклусу ВТО да искористе један свеж ембрион (у неким случајевима и два) и да одлуче да се остали замрзну.

Две методе замрзавање ембриона

Kада је у питању замрзавање ембриона, ту је највећи изазов вода у ћелијама, јер када се она заледи, формирају се кристали који могу да разбију ћелије.

Да би се ово избегло, лекари примењују криопрезервација. У оквиру овог поступка вода у ћелијама се замењује супстанцом која се назива криопротектант. Ембриони се неко време инкубирају у криопротектантну пре замрзавања, пише bebo.club.

Након уклањања већег дела воде ембриолози хладе ембрион до температуре на којој ће се чувати.

Постоји споро замрзавање под којим се подразумева складиштење ембриона у запечаћене епрувете, а затим постепено, лагано хлађење. На овај начин се спречава старење ембриона и смањује ризик од оштећења. Међутим, споро замрзавање захтева доста времена, као и прилично скупе апарате.

Друга метода је витрификација о којој је важно знати следеће: ембриолог замрзава ембрионе толико брзо да молекули воде не стигну да формирају кристале. Тако се ембриони штите а повећава се шанса да преживе одмрзавање.

Шта треба знати о одмрзавању ембриона?

Процес одмрзавања ембриона има релативно високу успешност. Kако су показала истраживања, постоје сасвим добре шансе да се из одмрзнутих емрбиона роде здраве бебе.

А једна студија је показала да витрификација, у поређењу са спорим замрзавањем, повећава шансу да ембрион преживи, како у замрзнутом стању, тако и током одмрзавања.

Тачно је да постоје ризици да ембриони неће преживети замрзавање и одмрзавање. Међутим, око 60 одсто ембриона могу да буду потпуно здрави након одмрзавања.

Важно је рећи да директни ризици по здравље жене не постоје. Kомпликације у вези са замрзавањем ембриона повезане су најчешће са процесом аспирације, који је део поступка вантелесне оплодње. Ризик од јачег крварења и инфекција након аспирације је мали.

Прва успешна трудноћа настала коришћењем претходно замрзнутог ембриона догодила се 1980. године. Не зна се још са сигурношћу колико ембриони могу да буду замрзнути, али је забележено да су рођене здраве бебе од ембриона који су били замрзнути дуже од 20 година.

Одлуку о замрзавању могу донети особе са генетским поремећајима који имају утицај на репродуктивну функцију, које ускоро крећу на хемотерапију, које користе лекове који утичу на полодност, које улазе у зрелије године, а још нису спремне да постану родитељи.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Тагови:

Најновије