Велики инфраструктурни радови понекад доведу до неочекиваних открића – археолошких налазишта. Такав је био случај и на северу Бачке приликом изградње гасовода Турски ток и брзе пруге Нови Сад – Суботица. Током изградње магистралног гасовода Турски ток, откривено је и истражено девет археолошких локалитета. То су четири налазишта у општини Кањижа, два у општини Сента и три у општини Ада.
Најзначајније резултате дали суЛокалитет 61 у Мартоношу у општини Кањижа, као и локалитет Црквено брдо у Сенти, на коме археолози Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице још увек обављају систематска истраживања.
– Локалитет 61 у Мартоношу вишеслојно је археолошко налазиште са остацима од времена каменог доба, односно од неолита па све до средњег века. На овом локалитету откривени су делови латинских кућа, насеља из бронзаног доба, а најзначајније откриће је остава Ингота, која се налазила у једној од јама – каже др Неда Мирковић-Марић, археолошкиња-конзерваторка и саветница у Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе.
Крајем прошле и почетком ове године, обављени су заштитни археолошки радови на пет налазишта откривених на траси брзе пруге Нови Сад – Суботица – мађарска граница. На траси пруге дуге 75 километара, откривена су налазишта укупне дужине два километра. На територији Суботице то су налазишта Каменити хат, Водице, Верушић и Азотара те локалитет Криваја код Железничке станице у Малом Иђошу који је за археологе представљао право изненађење.
– Он се налазио под савременим насипом висине око 20 метара. Када је уклоњен, испод насипа су почели да се појављују остаци више насеља из различитих периода тако да овде, поред остатака из периода позног средњег века, имамо „хоризонт живота“ периода раног средњег века, односно из аварског доба. Поред тога, открили смо и сарматско насеље из трећег или четвртог века као и остатке из бронзаног доба – објашњава др Мирковић-Марић.
На локалитету у Верушићу откривени су делови сарматског насеља са занатским радионицама из четвртог и петог века, као и делови некрополе са гробовима који су били окружени прстеном и насути земљом у облику хумке. Открића артефаката који чувају сећања на далеку прошлост веома су значајна јер археолошка налазишта представљају културо благо Србије које је заштићено и домаћим и међународним законима.
