Републички геодетски завод (РГЗ) саопштио је данас да подаци са тржишта непокретности за трећи квартал 2023. показују да је у Србији настављена стабилизација и смиривање на тржишту непокретности, након двогодишњег, изразито динамичног раста, који је уследио после избијања пандемије корона вируса.РГЗ је у саопштењу навео да су инфлаторни притисци у Србији и у ЕУ наставили да слабе и да се то одражава и на тржиште непокретности.
– У истом периоду удео делимично регулисаног тржишта (промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности) у укупној вредности наставља да расте у поређењу са истим периодом прошле године и износи 32% од укупног промета у трећем кварталу. Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности, у трећем кварталу долази до још умеренијег раста цена станова на нивоу Србије – наводи се у саопштењу.
Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 1,5 млрд ЕУР, што је за 43% више у односу на трећи квартал 2019. (пре пандемије) и за 10 одсто мање у односу на исти квартал претходне године.
Од 1,5 милијарди, 478,8 мил ЕУР долази са делимично регулисаног тржишта, наводи се у саопштењу.
Укупан број купопродаја на тржишту непокретности у трећем кварталу 2023. године у Србији био је 29.248 што је за седам одсто више у односу на исти квартал 2019. године, пре избијања пандемије коронавируса и за 15,9% мање него у трећем кварталу 2022. године.
Највећи удео у укупном промету непокретнсти заузима продаја станова (777,9 мил ЕУР), са учешћем од 52% од укупно прометоване вредности, што је за четири процентна поена мање него у трећем кварталу 2022. године.
За куће је издвојено 131,2 мил ЕУР (девет одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 107 милиона (седам одсто од укупне вредности), за пословне просторе 73,3 милиона (пет одсто од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 52,6 мил ЕУР (четири одсто од укупне вредности).
Када је реч о начину плаћања, 6,6% свих прометованих непокретности плаћено је из кредита, што је три процентна поена мање него прошле године.
Највеће цене за станове су постигнуте у Београду, где је најскупљи квадрат продат по цени од 9.475 ЕУР на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан, укупне површине 346 квадратних метара, 2,2 мил ЕУР на Савском венцу. Најскупља кућа продата је у градској општини Стари град (Град Београд) за два милиона евра.
