Кажу да је највећи страх за који пси знају да се нећете вратити када одете негде без њих. Стицај несрећних и трагичних околности то је учинио једној умиљатој керуши Дени, када је отпочела акција „Олуја“, али је уследио расплет догађаја какав се само на филму виђа.
Раздвојила се од својих власника, а онда показала да она „шта зна срце шта су километри“ није само обична фраза – умиљата њушкица прешла је више од 500 километара и пронашла своју породицу која је избегла у Србију!
Али кренимо редом.
Породица Радановић из Петриње од комшија је добила је Дену 1991. године, а нови крзнени члан одмах освојила срца свих укућана. Волела је да се игра, скакуће око њих, умела је чак, кажу, и да препозна мирис аутобуса који је возио отац, „глава породице“
Тада петомесечно штене, које се вероватно сакрило уплашено гранатама које су пуцале, остало је у Петрињи.
Породица је смештена у избеглички камп у Руми.
Туга за Деном је из дана у дан била све већа, Тања и брат су хранили луталице које су се скупљале око комплекса, причали сваког дана о својој љубимици, евоцирали успомене.
А, онда, десило се нешто што се само на филму види – 139 дана након избегличке колоне у којој су се нашли током операције „Олуја“, испред кампа су чули „познати“ лавеж и видели познату љушкицу која је махала репићем!
Прешла планине и реке…
Дена је прешла преко пет стотина километара кроз Бијељину, Брчко, Богатић, Сремску Митровицу…обилазила непознате пределе и улице, пролазила преко планина и препливавала реке како би дошла до своје породице.
И у томе је успела!
Када су је видели, нико од породице није могао да верује својим очима. Татјана је касније стигла из школе и када је приметила већи број људи у њиховој избегличкој соби, испрва се забринула да се можда није десила некоме несрећа, али онда је угледала своју љубимицу.
Страх и неизвесност из избегличке колоне, тугу која је због свега обузела њихова срца након одласка из родне куће заменила је неизмерна срећа помешана са неверицом јер их је Дена пронашла.
Након четири године избеглиштва, Татјана и њена породица су се преселили за Канаду. Повели су и Дену са њима и она је некако успела да добије папире за ту земљу.
Дена је живела са њима у Канади до 8. августа 2006. године када је преминула. Имала је 16 година.
Сачували су њен пепео у урни.
