Бескућништво је незаобилазан феномен данашњег модерног света о којем се свакодневно расправља на различитим нивоима. Оно погађа многе људе на свим континентима, а док их се институције сете тек неколико пута годишње, постоје и они који схватају да се ради о целогодишњем проблему те својим акцијама настоје унесрећенима олакшати живот.
Један од позитивних примера стиже нам из Финске у којој је број бескућника у последњих неколико година нагло пао.
Наиме, у овој скандинавској земљи већ неко време се примењује концепт „Хоусинг Фирст” (Становање пре свега). Сви они који су погођени бескућништвом добијају мали стан и стручно саветовање – и то без икаквих предуслова. Четири од пет погођених особа тако се врло брзо враћају у нормалан живот, а истраживања показују да је све то за државу постало јефтиније него прихватити проблеме који долазе с хиљадама људи на улицама који живе без крова над главом.
У 2008. између дрвећа у парковима главног града Финске могли сте видети бројна шаторска насеља и импровизоване домове које су изградили бескућници који су били изложени тешким временским условима. Од 1980-их финске су владе покушавале смањити њихов број, но приликом сваког покушаја дугогодишњи бескућници и даље су били изостављени. У Хелсинкију је једноставно било премало склоништа за све случајеве и многи погођени људи нису успели изаћи из бескућништва. Без адресе пребивалишта нису могли пронаћи посао, а без посла нису могли наћи стан. Био је то зачарани круг.
In Finland, the number of homeless people has fallen sharply. The reason: The country applies a “Housing First” concept. Those affected by homelessness receive a small apartment and counselling – without any preconditions. And: This policy is cheaper than accepting homelessness.
— Dr Sandro Demaio (@SandroDemaio) December 30, 2022
Али 2008. године финска влада увела је нову политику за бескућнике: почела је с применом концепта „Становање пре свега”. Од тада је број погођених људи нагло пао. Наиме, Финска је сама себи поставила циљ да нико не смије живети на улици те да сваки грађанин треба имати кров над главом, и у томе је данас врло успешна те је постала једина земља ЕУ у којој се смањује број бескућника.
За то су данас најзаслужније невладине организације као што је „Y-Фондатион”. Оне пружају смештај људима у потреби, сами се брину о градњи, купују станове на тржишту приватних некретнина и обнављају постојеће куће. Апартмани које данас бескућници могу добити су једнособни или двособни, а осим тога, бивша склоништа за хитне случајеве претворена су у станове за дугорочно становање, пише међународна медијска платформа Сцооп која се залаже за социјално праведно и отворено друштво.
Сви бескућници се уговором о најму претварају у подстанаре. Такође морају платити најам и оперативне трошкове попут месечних режија. Социјални радници, који имају канцеларије у њиховим стамбеним зградама, помажу у финанцијским питањима као што су захтеви за социјалне накнаде.
Невладина организација добија зајмове с попустом од државе за куповину станова. Додатно, социјалне раднике који брину о бескућницима и будућим подстанарима плаћа држава. Финска лутрија, с друге стране, подупире невладину организацију када купује станове на тржишту приватних некретнина. Фондација Y такође добија редовне кредите од банака, а невладина организација касније користи приход од најма за отплату зајмова.
Концепт „Становање пре свега” промиенио је пут којим се Финска дуго година кретала. Бескућници су почели добијати стан, а у таквој ситуацији погођенима је лакше било пронаћи посао и бринути се за своје телесно и психичко здравље. Резултат овакве одлуке је заиста импресиван: 4 од 5 погођених особа врло брзо почињу водити стабилнији живот, те дугорочно задржавају своје ново место пребивалишта.
У последњих 10 година, програм „Становање пре свега” осигурао је готово 5000 домова у Финској. Но стварање тих станова за људе кошта па је тако утрошено 270 милиона евра у изградњу, купњу и обнову у склопу овог хвале вредног пројекта.
Међутим, како истиче Јуха Каакинен, директор организације „Y-Фондатион”, то је далеко мање од самог трошка бескућништва. Јер када су људи у бескућништву, хитни случајеви су чешћи: напади, повреде, теже болести… Полиција, здравствени и правосудни системи чешће се позивају да ускоче – а и то кошта. За поређење, концепт „Становање пре свега” је јефтинији од прихватања бескућништва: сада држава троши 15.000 евра мање годишње по бескућнику него пре.
