Нови тренд на друштвеној мрежи ТикТок под називом „Car spotting“, који подразумева да младићи трче, фотографишу се, а потом и излећу пред скупоцене аутомобиле у покрету зарад што бољег снимка, стигао је у Србију. Овакав тренд је опасан због тога што млади ризикују своје живоре, и последњи је у низу штетних изазова који се послењих година појављују на овој платформи.
Психолози узроке оваквих, али и сличних трендова проналазе у систему вредности и поручују да је проблем што међу многим трендовима који су животно опасни не постоји нико ко ће на адекватан начин да их заустави.
Психолошкиња Бранислава Стевић за Еуронеwс србија каже да је нема никога ко би поразговарао са младима који то раде и ко би им указао на опасност. „Важан је само лајк или клик, и постати битан, макар на дан, а живот не траје један дан“, поручује Стевић.
Ипак, ово није први пут да виђамо сличне сцене које млади објављују на друштвеним мрежама.
„Први пут је да их имамо на ТикТоку јер је то свежа платформа, али се у смислу фан база и лудовања за одређеним личностима, то дешавало и раније са људима са Инстаграма, Јутјуба а некада и са певачима, глумцима и томе слично“, рекао је стручњак за дигиталне комуникације Никола Ристић.
Због тога је поново скренута пажња на ризике које на себе преузима свако ко учествује у оваквим „изазовима“. Неуролошкиња Горица Ђокић сматра да је у овом контексту одговорност креатора на ТикТоку огромна, пошто је, како каже, платформа „донекле пасивна“ ако изузмемо алгоритам, те много тога зависи од онога ко креира садржај на овој друштвеној мрежи.
Један од креатора ове платформе, Милан Инић, познатији као Јасерштајн, пласира садржај хумористичког, сатиричног и едукативног карактера, а како каже, свестан је одговорности коју има, с обзиром на то да га на ТикТоку прати преко 150.000, а на Јутјубу 700.000 људи.
Такође, свестан је и трендова који доминирају на друштвеним мрежама и мишљења је да и његове колеге треба да воде рачуна о томе како утичу на младе.
„Нико им не каже – да ли си нормалан, немој снимати док деца трче за тобом док си у том аутомобилу, јер даћеш им идеју, па ће можда помислити и мене ће снимати када ја будем трчао, па ће ме видети, а онда ћу доћи у школу и рећи ево видите ме и ја сам ту, сад сам неко и нешто“, каже Инић.
Мада, Инић сматра и да свако бира којој страни ће се приклонити, односно какав садржај ће конзумирати. За неуксан тренд не постоје кривци, већ одговорност која се креће од креатора садржаја, преко оних који га конзумирају, па до оних који уживаоце таквог садржаја васпитавају.
Такође, Ђокић истиче да на крају није проблем само у изазовима и ТикТоку, већ у поремећеном систему вредности.
„У друштву или у цивилизацији поремећених система вредности, евидентно је да није до платформи, ни до ТикТока, то је једноставно до начина гледања на ствари који је дошао до неког нивоа када то стварно превазилази границе онога како смо ви васпитавани“, рекла је Ђокић која је такође и ауторка књиге „ТикТок водич кроз неурологију и психијатрију и још понешто“.
Млади недовољно свесни ризика опасних трендова
Ђокић објашњава да је, упркос томе што постоји реална опасност за оне који учествују у оваквим изазовима, њихова свест о ризицима упитна.
„У том стадијуму емотивне незерелости питање је да ли неко ко то ради уопште има свест о томе шта је опасност и да ли је то опасно. Немају свест о много тога, о томе шта је смрт, а евидентно нема ко да их о томе научи код куће“, рекла је Ђокић.
Иситче да код младих постоји тежња да ураде нешто екстремно како би стекли популарност, и додаје како „тај систем популарности, који реално не значи ништа, у том животном добу јако значи“.
Такође, скреће пажњу и на ризике које са собом доносе кратки видео клипови које алгоритам ове апликације највише фаворизује.
„Клипови са што краћим и интензивнијим садржајем не могу да доведу до АДХД болести (поремећаја пажње са хиперактивношћу), али могу да погодују развоју недостатка пажње и генерацијској немогућности фокусирања на садржаје који дуже трају“, закључује Ђокић.
