Французи бирају председника

Makron

У Француској се одржава први круг председничких избора, а око 48,7 милиона бирача позвано је да искористи своје право гласа и изабере једног од 12 председничких кандидата – четири жене и осам мушкараца. Главни ривал садашњем председнику Емануелу Макрону је лидерка деснице Марин ле Пен, али се судећи по испитивањима јавног мњења, очекује да Макрон однесе победу.

С обзиром на то да се не очекује апсолутна већина гласова ни за једног кандидата у првом кругу, два кандидата с највећим бројем гласова улазе у завршницу председничке трке у другом кругу – 24. априла.

Последње анкете дају предност центристи Емануелу Макрону с 26 одсто гласова, затим следе Марин Ле Пен с 23 процента, Жан-Лик Меленшон 17,5 одсто и Ерик Земур са 9,5 процената гласова бирача.

У другом кругу, предвиђају испитивања јавног мњења, Макрон би могао да победи са 53 одсто гласова, а Ле Пенова би добила 47 процената.

После првог мандата обележеног друштвеним превирањима и настојања да либерализује француске законе о раду, смањи порезе за најбогатије и привреднике, као и да преобликује трансатлантске односе, Макрон је ушао у председничку трку с више неизвесности него 2017. године, у околностима рата у Украјини и последичне економске кризе.

Макрон већ месецима води у анкетама, али се последњих дана, како показују резултати испитивања јавног мњења, све више смањује његова предност у односу на Ле Пенову.

Кандидаткиња десничарског Националног окупљања (РН), 53-годишња Ле Пен, после краткотрајне адвокатске каријере, улази 1998. године у Национални фронт, који је тада водио њен отац Жан-Мари.

Како оцењују француски и други западни медији, Ле Пенова дугује подршку доброг дела бирача успешном удаљавању од крајње десничарске реторике свог оца, али и задржавању кључне страначке политике против имиграције. Притом, она шаље бирачима једноставну поруку “ваш новац завршиће у вашим џеповима”.

Трећепласирани кандидат је радикални левичар Жан-Лик Меланшон за кога се опредељује око 15,5 одсто испитаника, а четврти најбоље котирани председнички кандидат је ултрадесничар, бивши новинар Ерик Земур са 9,5 одсто подршке међу анкетиранима.

Земур, који себе описује као спасиоца нације од наводне исламске претње, у јануару је осуђен на новчану казну од 10.000 евра за подстицање мржње у својим изјавама о малолетним мигрантима без пратње које описао као “крадљивце, убице и силоватеље”.

Валери Пекрес, која себе пореди с Маргарет Тачер и Ангелом Меркел, има подршку Републиканаца, Уније демократа и партија центра и управо јој та страначка залеђина даје подршку једног дела бирачког тела. Међутим, према анкетама, њу не подржава више од 10 одсто гласача у првом кругу.

Кад је реч о осталим кандидатима, грубо се могу поделити на десничарски и левичарски табор, при чему десницу, поред Земура и Ле Пенове, још представља и Никола Дипон-Ењан, евроскептик из партије “Устани, Француска”.

На страни левице су Ан Идалго, градоначелница Париза од 2014. и кандидаткиња Социјалистичке партије, Натали Арто, бивша наставница коју је кандидовала Партија радничке борбе, лидер француских комуниста Фабијен Русел и Јаник Жадо, представник Зелених који најављује “еколошку револуцију” у Француској.

Међу кандидатима је и Филип Путу, у име Нове антикапиталистичке странке, док такозване руралисте представља Жан Ласал, ексцентрични посланик који је некад био пастир на Пиринејима.

Изборна тишина, трајаће до 20.00 часова, када се затварају биралишта.

Традиционално, избори почињу дан раније на француским прекоморским територијама.

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије