Од септембра у Хрватској истиче мораториј на цену електричне енергије, а почетком следеће године и за гас, па грађани бомбардовани поскупљењима очекјују нове шокове.
Не зна се колика ће бити поскупљења, али буџети већине грађане, посебно оних који не живе од туризма, тешко да могу да издрже нови талас поскупљења. У очекивању ”вруће јесени” многи се спремају на штрајк, чак и пензионери.
Хрватска је на врху европских земаља у којима је инфлација највиша, а цене се и даље не смирују. Добитници су инострани трговачки ланци, а домаће продавнице погођене и нерадном недељом једва послују. Високи профит остварују и банке које су у страном власништву, па Хрватска размишља о увођењу посебног пореза на екстра профит.
Држава је до сада на амортизацију инфлације потрошила 2,2 милијарде евра, али су грађани то једва осетили. Са друге стране расте потрошња и значајно је повећан број фискализованих рачуна, али влада одбија да ту зараду усмери према грађанима јер се тврди да су значајно поскупели трошкови државног апарата. Тако се све врти у круг, а и рекордну зараду од туризма од 15 милијарди евра неће осетити грађани који су свакодневно суочени са поскупљењима, посебно хране.
Једина нада грађана да ће добити неке мрвице за преживљавање је приближавање избора, када је уобичајено да се популистичким мерама придобију бирачи. У реду да уграбе нешто од тога су многи, спремни да своје захтеве изборе и на улици ако другачије не може.
– Први пут се у Хрватској јавља група становника који ће живети и умрети као подстанари и који не могу да приуште ни баналне услуге – тврди др. Жељко Ловринчевић са Економског института.
А да је тако показују телевизијски прилози са пијаца у хрватским градовима где грађани говоре да купују ”једну јабуку и једну банану”, а ”богаташи” су ти који могу да приуште килограм грожђа.
