Чадеж: Најбоља вест била би потврда да долази ауто-гигант

Auto
Најбоља вест у низу песимистичних сценарија по глобалну економију и лоших вести које стижу из међународног окружења услед украјинске кризе била би потврда великог ауто-гиганта да долази у Србију, каже председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.

Реч је, како је појаснио, о најављеној инвестицији једног од два велика аутомобилска гиганта са којима држава преговара о улагањима у Србију.

Чадеж је у интервјуу за “24седам” навео да су аналитичари све сложнији, а привредници све забринутији да ће последице украјинске кризе на глобалном нивоу бити знатно веће, далекосежније и сложеније него последице пандемије ковида 19.

Констатовао је да су највећи проблеми свих привредника и код нас и у свету непредвидивост пословања и неизвесност колико ће сукоб трајати, како ће се ситуација даље развијати, не само у кризном региону, него и на глобалним тржиштима енергената, сировина, репроматеријала и готових производа, која су већ претрпела дубоке поремећаје.

“Бригу привредницима не ствара само отежани приступ руском, украјинском и белоруском тржишту и потреба да у кратком року пронађу алтернативна тржишта за пласман производа и набавку сировина које су увозили из тог региона, већ и прекиди глобалних ланаца снабдевања који проузрокују неравнотежу понуде и тражње, поремећаје у снабдевању, рекордне стопе инфлације на светском нивоу, повећање трошкова и производње и трговина“, навео је Чадеж.

Коментаришући последице украјинске кризе казао је да би се, с обзиром да је ЕУ била и остаје наш најзначајнији економски партнер, наставак негативних кретања у европској економији и те како одразио на пословање српске привреде и представљала би основни ризик за достизање пројектованих стопа нашег привредног раста.

“Према прелиминарним подацима за март о робној размени са светом, привреда Србије се за сада добро држи, упркос свим проблемима које је донела украјинска криза. Иако ваља сачекати званичне статистичке податке о мартовском учинку, прве информације говоре да је, уз значајно повећање увоза због куповине енергената и друге робе за државне резерве, али и компанијских набавки сировина и репроматеријала бар за наредних неколико месеци, извоз наставио тренд раста пре избијања рата у Украјини и повећан је за готово 30 одсто у односу на март прошле године”, напоменуо је Чадеж.

Када је реч о изазовима у европској, а посебно немачкој као најјачој аутоиндустрији, са којом су повезани домаћи добављачи, Чадеж је рекао да компаније које овде послују у протеклих месец и по нису пријављивале веће специфичне тешкоће, осим оних са којима се суочава цела привреда и посебно металски сектор.

„Произвођачи ауто-делова за сада на залихама имају нешто сировина и репроматеријала набављених раније и производња се углавном одвија неометано, али се осећа извесно смањење старих поруџбина. Поједине компаније које послују у Србији су доста оптимистичне, јер очекују додатне послове на новим пројектима након престанка рада фабрика у Украјини, Русији и обустава у Европи“, рекао је Чадеж.

У том смислу каже да у низу песимистичких сценарија по глобалну економију и лоших вести које стижу из међународног окружења ништа боље не би могло да нам се догоди од потврде најављене инвестиције једног од два велика аутомобилска гиганта са којима држава преговара о улагањима у Србију.

„То би била сјајна вест и у срећнија и безбрижнија времена, а камоли у овим околностима”, рекао је Чадеж.

Коментаришући утицај ситуације на енергетском тржишту на привреду Србије, навео је да на цене нафте и гаса као увозних енергената не можемо да утичемо, али да верује да ће преговори за гас Србији донети нижу цену, повољнију од тржишне. Оно о чему, како је истакао, у име привреде можемо да разговарамо, јесу цене електричне енергије из домаће производње које ће се, извесно, повећати.

„Неопходно је наћи решење које ће после 30. јуна бити прихватљиво и за индустрију да може да плаћа и за ЕПС да може да производи“, поручио је Чадеж.

Осврнуо се и на укидање забране извоза жита, брашна и уља, те оценио да је то добро, али да би из угла привреде било боље да је учињено раније, да су квоте утврђене за више месеци и да су финални производи на слободном режиму извоза.

“Ми смо разумели опрез и потребу државе да, у условима повећане међународне тражње, спречи могуће поремећаје на домаћем тржишту и осигура снабдевање грађана и привреде и резерве за наредни период, али је наш став од почетка непромењен, а то је да се дозволи слободан извоз брашна и уља као производа вишег степена прераде, а до нове жетве пшенице, односно бербе кукуруза, омогући извоз житарица уз одређене вишемесечне квоте које би држава одредила сагледавајући билансе”, изјавио је председник коморе.

Иначе, ПКС је од почетка украјинске кризе успоставила и инфо-центар са најактуелнијим информацијама битним за компаније извознике у Русију и Украјину.

Према извештајима у којима се на дневном нивоу прати ситуација, извоз у Русију за сада функционише отежано, јер роба путује и по месец дана, али би, по речима председника ПКС, најгори сценарио за наше извознике био да се новим рестрикцијама ЕУ према Русији, друмски саобраћај потпуно обустави.

Упитан може ли привреда да очекује нове пакете подршке Чадеж је одговорио да је ПКС у сталном контакту и са привредницима и са Владом, пратимо ситуацију, и уколико се криза додатно интензивира, реаговаћемо, заједнички ћемо процењивати потребе привреде и могућности за додатним пакетима државне помоћи.

„Евентуални пакети државне помоћи овога пута би морали бити много селективнији од ковид пакета, у складу са претходном детаљном проценом најугроженијих сегмената привреде“, сматра Чадеж.

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије