Јужна Кореја је одржала у уторак велику војну параду у Сеулу посвећену 75. годишњици оснивања оружаних снага те земље, показавши на њој бројно оружје.
Усред све већих тензија са Северном Корејом организована је церемонија која није виђена у Сеулу целу деценију, од 2013.
Око 6.000 војника и око 200 комада војне опреме прошло је улицама престонице, укључујући тенкове и амфибијска јуришна возила, беспилотне летелице, пројектиле и системе противваздушне одбране, од којих многе производе велики јужнокорејски конгломерати.
Које све оружје је приказано?
На паради је приказано и неко од најновијег наоружања и опреме Јужне Кореје, укључујући тенкове серије К1А1/К1А2 и К2 Блацк Пантхер. К2 је произвео Рyундаи Ротем, уведен је у употребу 2014. и рекламира се као један од првих тенкова четврте генерације на свету, а успешно је извезен у Пољску, која планира да купи 1.000 К2, док је, према проценама, 260 тренутно у служби војске Јужне Кореје.
Тенкови се могу похвалити глатким топом од 120 милиметара калибра 55 са аутоматским пуњењем, напредним оклопом и могућношћу аутоматског закључавања копнених и ваздушних циљева на дометима до 10 километара помоћу уграђене термографске камере. Тенк има посаду од три члана и масу празног возила од 55 тона.
Борбена возила пешадије (БПВ) Ханса Дефенсе К21 Кореа такође су виђена како пролазе улицама Сеула у уторак. Јужна Кореја има око 550 ових оклопних возила, а Аустралија планира да наручи близу 130 и да их модификује у домаћа БПВ под називом Редбацк.
БПВ има посаду од три члана, може да превезе до девет путника на удаљености до 500 километара без допуњавања горива и има софистицирани керамички оклоп ојачан стакленим влакнима, који пружа заштиту од свега, од ватре из лаког митраљеза до артиљеријских гелера. К21 такође има аутотоп калибра 40 милиметара, митраљез М60 калибра 7,62 милиметара и две противтенковске вођене ракете АТ-1К Раyболт.
Појавиле су се и самоходне хаубице К9 Тхундер, које је произвела Ханwха Аероспаце. Преко 1.700 система је направљено од њиховог увођења касних 1990-их, са хаубицама које садрже топ од 155 милиметара калибра 52 способан да испаљује гранате на удаљености од 18 до 60 километара.
Систем је један од највећих извозних успеха Јужне Кореје до сада, са Пољском, Норвешком, Естонијом, Финском, Турском и Индијом које су га купиле, као и Аустралијом и Египтом које су потврдиле поруџбине. Неке земље су купиле опрему директно од Јужне Кореје, док су друге набавиле лиценце од Ханwха и Сеула. Познато је да је Варшава испоручила Украјини око 50 комада пољског АХС Краб, варијанте К9, а руске снаге су наводно уништиле десетине њих до краја маја 2023.
На паради су се појавили и ракетни артиљеријски системи К239 Цхунмоо, произвођача Кореа Дефенсе Индустрy и Ханwха Аероспаце, са вишецевним лансером ракета способним да испаљује муницију калибра од 131-600 милиметара и ефективног домета од 36 до 290 километара, а чији је један рафал довољан за уништавање територије велике колико и три фудбалска терена. Системи су извезени у Уједињене Арапске Емирате, Саудијску Арабију и Пољску.
Ракетни системи средњег домета земља-ваздух КМ-САМ Цхеонгунг такође су били истакнути на паради. Ови системи, које су заједнички креирале Корејска агенција за развој одбране и руски Алмаз-Антеy, а производи их јужнокорејски произвођач ваздухопловства ЛИГ Неx1 Цо., Лтд., садрже ракету противваздушне одбране од 400 килограма, максималног домета до 40 километара, која може да достигне висину лета 15-20 километара и радну брзину 4-5 маха.
Серија стратешких ракета земља-земља Хyунмоо која је први пут уведена 1980-их и унапређена скоро десетак пута од тада такође је била изложена, са пројектилима од 500 килограма који су способни да лете до 3.000 километара са својих мобилних платформи за лансирање. Системе производе ЛИГ Неx1 и Ханwха.
Демонстрација војне моћи у уторак укључивала је и прву демонстрацију Л-САМ-а, или ракете земља-ваздух дугог домета, потенцијалног домаћег ваздушног и противракетног одбрамбеног система који развијају Агенција за развој одбране, Ханwха и ЛИГ Неx1, а очекује се да ће имати домет до 150 километара. Систем би требало да буде уведен у употребу у Војсци Јужне Кореје 2026. године, а у погледу својих способности пореди се са америчким терминалом за одбрану на великим висинама (ТХААД) и руским ракетним системом С-400.
Развој одбрамбене индустрије Јужне Кореје
Како је зависила од својих америчких савезника кад је оружје у питању у првих неколико деценија након стварања 1948. године, одбрамбени сектор Јужне Кореје створен је 1970-их када је држава почела да улаже велике инвестиције у тешку и хемијску индустрију у оквиру амбициозног и углавном успешног петогодишњег планоа економског развоја, са концептом позајмљеним од северних и источних суседа земље.
Док је производња у почетку била фокусирана на лиценциране копије једноставног америчког оружја као што је малокалибарско оружје, до 1980-их земља је почела да ствара сложеније оружје, често засновано на реверзибилном америчком дизајну или у сарадњи са америчким произвођачима. На пример, Јужна Кореја је представила свој први домаћи тенк, К1 88, касних 1980-их, при чему је главни борбени тенк инспирисан „абрамсом“ развијен заједно са Цхрyслер Дефенсе и Хyундаи Прецисион Индустрy, подружницом популарног светског произвођача аутомобила.
Скоро сви највећи дизајнери и произвођачи оружја у Републици Кореји такође су произвођачи других комерцијалних и потрошачких индустријских добара, међу којима су компаније као што су КИА, Даеwоо, гигант за бродоградњу Кореа Схипбуилдинг анд Енгинееринг и велики произвођач електронике Самсунг.
Отприлике 50 година након покретања домаже одбрамбене индустријске базе, Јужна Кореја чини око три процента глобалног тржишта оружја, у односу на само један проценат пре пет година. Малокалибарско оружје које производи Даеwоо представља чак половину потреба за пешадијским оружјем у земљи. Флота тенкова у земљи састоји се од мешавине унапређених М48 Паттона, модификација Т-80У и домаћих К1 и К2 МБТ. Исто важи и за оклопна возила и артиљерију, при чему К200, К21 КНИФВ, К806 и К808 чине већину оклопних транспортера и лаких пешадијских возила у земљи, а КХ178, КХ179 К9 Тхундер и К-136 Коорyонг МЛРС обезбеђују хаубичку и артиљеријску подршку.
И на фронтовима ракета земља-земља и ваздушних дронова, домаћи дизајн попут серије стратешких ракета Хyунмоо, серије преносних противваздушних система КМ-САМ и дронова Кус-9 које је произвела Кореан Аероспаце Индустриес, полако постаје конкурент увозу из САД и Израела.
Исто важи и за морнарицу, где Јужна Кореја производи сопствене линије разарача, фрегата, корвета, патролних чамаца, миноловаца и амфибијских јуришних летелица.
И иако ратно ваздухопловство Републике Кореје тренутно зависи од углавном америчких борбених авиона, хеликоптера и помоћних авиона, све више домаћих дизајна, укључујући КАИ Т-50 Голден Еагле, КАИ КФ-21 Борамае Фигхтер (у развоју) и Сурион серију хеликоптера за комуналне транспорте, успева да се пробије.
