Иако је немачка владајућа коалиција, на чијем челу је канцелар Олаф Шолц, на добром путу да испуни већину својих обећања, њена популарност је опала у корист крајње десничарске странке АфД. Савезни избори у Немачкој 2021. означили су прекретницу у политици земље – дугогодишњи лидер Ангела Меркел најавила је да се неће поново кандидовати, а анкете су предвиђале тесну трку.
Разорне поплаве у јулу помогле су да климатске промене постану кључна тема кампање, а обе главне странке су обећале акцију. Међутим, након што је водећи кандидат десног центра ЦДУ/ЦСУ ухваћен како се смеје током посете погођеном подручју, странка левог центра СДП Олафа Шолца успоставила је предност у анкетама.
Владајућа ЦДУ/ЦСУ, након 16 година проведених на власти, постигла је најлошији резултат, Зелени најбољи икад, а СДП је била највећа странка први пут од 2002. године.
Шолц је постао нови немачки канцелар, формиравши коалицију коју чине његова странка СДП, Зелени и Слободна демократска партија (ФДП). Али како се ближи половина његовог мандата, ствари изгледају мрачно за његову коалицију и странку, пише Еуронеwс.
Анкета коју је спровео Деутсцхландтренд крајем августа показала је да би, ако би се одржали савезни избори, СДП прикупио само 16 одсто гласова — скоро 10 процентних поена мање него када је обезбедио власт — и што је кључно, иза крајње деснице – партије Алтернатива за Немачку (АфД).
Његови коалициони партнери би такође изгубили подршку, што је подстакло страх да крајња десница има реалне шансе да постане владајућа.
Идеолошке пукотине коалиције почињу да се виде
За Шолца и његову коалицију почетак је био релативно добар. Након Путинове инвазије на Украјину, немачки канцелар је најавио да ће та земља потрошити 100 милијарди евра на модернизацију старе немачке војске. Саопштење је дочекано са великом помпом, а Шолц је поздрављен као човек који је преко ноћи променио 70 година немачке спољне политике. Рејтинг његове странке је порастао и поново је био раме уз раме са ЦДУ/ЦСУ.
Рат у Украјини и потоња енергетска криза у почетку су одржали коалицију уједињеном, али се чини да то јединство сада показује неке значајне пукотине.
Немачка је навикла на владајуће коалиције које су сматрају неуобичајеним у другим европским демократијама. Од 2013. до 2021. странке десног центра и левог центра владале су у такозваној великој коалицији, исто се десило и од 2005. до 2009. године. Иако је било повремених јавних несугласица, преговори између коалиционих странака обично су се одвијали иза затворених врата.
Садашња владајућа коалиција је, међутим, јавно износила свој „прљави веш“, а Шолц се сматрао неспособним да чврсто управља „бродом“.
„Иза свих ових [свађа] стоји канцелар Шолц који нема контролу над својом владом. Министри блокирају једни друге и док канцелар износи решење, настављају да се свађају у штампи. Свађају се скоро о свакој теми – буџету, основном дечјем додатаку, грејању, економској политици, итд“, рекао је за Еуронеwс Рајнхард, 23-годишњи правни помоћник и присталица ЦДУ/ЦСУ из Баварске.
Проф. др Роберт Вехркамп из Бертелсман фондације каже да је ово широко распрострањено мишљење.
За многе Немце који су навикли да своје владајуће странке гледају као усаглашене, препирке садашње коалиције доприносе све песимистичнијем расположењу у погледу управљања државом.
Други претходну немачку канцеларку окривљују за многе проблеме са којима се земља суочава, као што је успоравање привреде. Они тврде да је недостатак инвестиција и дугорочног планирања учинио Немачку неконкурентном.
Према рангирању Института за економска истраживања ЗЕВ за 2022, Немачка се сада налази алармантно ниско – на 18. месту – међу 21 водећом светском индустријом, односно економијом.
Отворени сукоби коалиционих партнера засенили сва испуњена обећања
Шолцова коалиција окупља три странке са вероватно већим идеолошким поделама него што су имале СДП и ЦДУ/ЦСУ на челу са Меркеловом. СДП је прогресивна партија левог центра, Зелени верују у извесну интервенцију државе, посебно када је у питању енергетска транзиција, а ФДП је партија слободног тржишта која верује у економски либерализам.
У мају су приватне несугласице између странака избиле у јавност око предлога закона о смањењу емисије фосилних горива из индивидуалних ложишта домаћинстава и зграда. ФДП је блокирао нацрт закона, упркос томе што га је претходно одобрио. Странка је критиковала приступ Зелених енергетској транзицији, док су Зелени бурно реаговали и оптужили ФДП да је непоуздан партнер.
Неспоразум је настајао месецима, а две стране су јавно иступале једна против друге од марта, упркос 30-часовним преговорима у истом месецу који су имали за циљ решавање спора.
Расправе су настављене и након тога, што је у августу довело до неуспеха коалиције у покушају да се договоре о закону који нуди шире олакшице на корпоративне порезе вредне милијарде евра у циљу оживљавања раста у земљи. Оно што је упитно за Шолца је што и његови коалициони партнери који су у међусобном отвореном рату постављају питања да ли он контролише своју владу.
Ипак, упркос овом растућем незадовољству јавности, Бертелсман фондација је у својој ревизији владајућу коалицију, која је на функцији од децембра 2021, оценила као генерално добру. Истраживачи су погледали 453 обећања која је савезна влада дала пре две године и открили да је скоро две трећине обећања коалиције или у потпуности спроведено или су барем у току.
Да ли би крајње десничарски АфД могао да искористи незадовољство Немаца?
Странка која је доследно имала користи од непопуларности коалиције је крајње десничарска АфД. Након што је освојила само око 10 одсто 2021, странка сада има око 22 одсто подршке.
Све већи број тражилаца азила такође је подстакао напредак АфД-а, који је сада не само други у анкетама за савезне изборе, већ је и водећи у источним државама Бранденбург, Саксонија и Тирингија, у којима се избори одржавају 2024. године.
Упркос томе, нејасно је да ли странка има пут до власти и потенцијалне партнере. Све главне странке тренутно избегавају ову групу, а ЦДУ је у августу поново потврдио своје одбијање да сарађује са крајњом десницом.
„Имамо јасан став у ЦДУ. Ми не радимо са АфД-ом. Ни у парламентима, ни у локалним саветима“, поновио је у августу лидер највеће немачке опозиционе странке Фридрих Мерц.