Амерички државни секретар Ентони Блинкен оценио је да је побуна приватне плаћеничке групе Вагнер и њеног власника Јевгенија Пригожина директан изазов ауторитету Владимира Путина који је до пре неколико месеци био на прагу Кијева, а сад је морао да брани Москву.
– Ако то ставите у контекст пре 16 месеци, Путин је био на прагу Кијева у Украјини, желећи да заузме град у року од неколико дана и да избрише земљу с мапе. Сада је морао да брани Москву од плаћеника ког је сам створио – рекао је Блинкен за ЦБС, а преноси Радио слободна Европа.
ХАОС У РУСИЈИ Према Блинкеновој оцени, Путинова одлука да нападне Украјину створила је хаос у његовој земљи.
Занимљиво је да је званично реаговање Блинкена уследило тек 36 сати након што је окончан покушај побуне у Русији. Државни секретар САД тврди да побуна показује „веома озбиљне пукотине“ у Путиновој владавини и „доводи у питање“ рат против Украјине:
– Рат је разарајући и стратешки неуспех за Путина на готово свим фронтовима: економском, војном, геополитичком. Видимо да се појављују пукотине. У ком правцу иду, где ће да стигну, веома је тешко рећи. Мислим да нисмо видели завршни чин.
ПЕТРЕУС: ПРИГОЖИН ДА БУДЕ ОПРЕЗАН
Генерал Дејвид Петреус, бивши директор Централне обавештајне агенције, упозорио је Јевгенија Пригожина, вођу Вагнера, да „буде јако опрезан око отворених прозора“.
Он је очито алудирао на бројне истакнуте Русе који су настрадали под сумњивим околностима, укључујући и пад с прозора, откад је Русија напала Украјину у фебруару 2022. Заједничко им је било да су били против инвазије на Украјину.
– Пригожин је сачувао живот, али је изгубио своју плаћеничку групу. И требало би да буде јако опрезан око отворених прозора у свом новом окружењу у Белорусији – рекао је Петреус за ЦНН.
На другој страни, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров рекао је да је у току истрага о томе да ли су западне тајне службе биле умешане у покушај побуне.
Наш бивши амбасадор у Бриселу Душко Лопандић каже за Курир да ратни неуспеси доводе до разних побуна:
– Очигледно је да овај рат доноси неочекиване ситуације. Ратни неуспеси доводе до разних побуна. Ово је била типична војна побуна јединице која није била интегрисана у руску армију. Путинова власт је уздрмана. У таквим режимима свака непослушност, чак и индивидуална, доводи у питање ауторитет, а не када се ради о значајној војној снази на коју се Русија ослањала не само у Украјини већ и у Африци и Сирији.
КРАЈ СЕ НЕ НАЗИРЕ
Лопандић наводи и да ће се тек видети да ли ће украјинска страна успети да искористи ову ситуацију и да није извесно да смо сада ближи крају рата:
– Још смо далеко да можемо да претпоставимо како ће рат даље да еволуира и колико ће да траје. После стишавања украјинске офанзиве, односно кад се виде њени резултати, био напредак или не, можда је у том моменту могуће да се разговара и постигне нека врста примирја која би могла да личи на оно у Кореји. Овде неће бити победника и поражених у потпуности него једино може да се заустави крварење обе стране.
КИНА УЗ СТРАТЕШКОГ ПАРТНЕРА
Кинески званичници су описали пропали покушај војне побуне као „унутрашње питање“ Москве док су поједини медији поделе у Русији назвали „илузијом“ коју искоришћава Запад.
Кинеско министарство спољних послова саопштило је да подржава Русију у одржавању националне стабилности, али не наводећи изричито Путиново руководство.
На другој страни, професор доктор Часлав Копривица за Курир каже да је у актуелним дешавањима важно видети како су реаговали људи који су део система:
– Они су углавном били одани постојећој власти или принципу да се монопол на употребу силе не може преносити на приватна лица и компаније. Снажан је утисак да је Путин у суботу ујутру назвао побуњенике издајницима, позвао их да положе оружје и сносе последице. Био бих изненађен ако би побуњеници прошли без икаквих последица јер је било употребе силе, пре свега од стране Вагнера, и они су оборили један број руских летелица. Оно што је сигурно тачно јесте да је избегнут озбиљан сукоб и да је дошло до окршаја пуног обима, то би било погубно по руску специјалну операцију.
Наш саговорник истиче и да је индикативна подршка јавности Вагнеру, што се видело на улицама Ростова:
ПОДРШКА ЦИВИЛА
– Интересантно је и индикативно видети на улицама Ростова, који је био центар побуне, да је тамо народ са одушевљењем поздрављао борце Вагнера, што значи да није заборавио оно што су они урадили на фронту. Из тога може да се извуче закључак као врста поруке Путину да ће морати да направи компромис. Ово је била врста трауматичног и врло стресног теста за руску државу. Ако је судити по реаговању грађана Ростова, који има преко милион становника, може се закључити да не би било сагласности о томе да се побуна реши оружаним путем. Ова подршка, макар дела грађана, Вагнеру може да се тумачи двојако, не само признањем за заслуге на фронту, које су неспорне, него и као незадовољства према званичним структурама, не из Кремља, него из министарства одбране, односно из руске војске. Добро је што није дошло до сукоба, неспорно је да Вагнер не може има монопол силе у Русији, али цивилна власт мора да размисли како даље јер и код народа постоји незадовољство како је досад вођена специјална војна операција.
